У народу се каже да о човеку не говоре његове награде и признања која је освојио на терену, већ осећања и емоције које је пробудио у другим људима. Да је ова тврдња тачна, добар пример је професор Владимир Копривица.
Човек који је са Партизаном, као кондициони тренер, освојио бројне титуле, као декан Факултета спорта и физичког васпитања у Београду, долазио је до неких других признања, али оне „награде“ које се не огледају у плакетама и медаљама, већ у одушевљењу студената и оних који су имали прилике да слушају његова предавањa, оних који су нешто ново научили од човека тихог, али продорног гласа, оних којима је променио начин размишљања и живот, не могу се мерити.
Један од омиљених предавача на Београдском Универзитету
У разговору за Компас, професор је још једном показао зашто је један од омиљених предавача на Београдском Универзитету, али и у целој Србији. Ипак, није желео да фокус разговора буде на њему, већ се базирао на причу о васпитању деце, а незаобилазна тема био је и Партизан.
„Родитељ је тај који први мора позвати дете на игру. Е сад родитељ често нема времена за то и мисли да може да купи љубав и пажњу своје деце и чак и да их учини радосним, купи им играчку, али није то права ствар.
Најважније је да деца имају тај стални континуитет у кретању
Још је Бенџамин Спок чини ми се, који је променио тај однос васпитања деце после рата, написао много боље 15 минута играти се са дететом него купити му било какву играчку. Волео бих да ово чују родитељи“, рекао је професор Копривица и открио зашто је мајка први тренер детета:
„Најважније да деца имају тај стални континуитет у кретању и увек помињем да је то још важно да мајка буде та која се креће пре него што роди дете, мора да пренесе добру генетику и те генерације које су се пуно кретале оне су давале потомоство које је боље генетички, што је сасвим нормално, не тебају ту никакава истраживања.
Ми послератна генерација смо потомци оних који су ратови, који су преживели болести, глад, немаштину, били жедни гладни шта све не и они су пренели нама добру генетику, е сад генерације које овако живе, које се не крећу, које већ у 40. години гутају пилуле за смирење и неке друге пилуле и огроман број болести на неке раније генерације, оне ће пренети још лошију генетику“.
Из маште се рађа стваралаштво
Како је више пута кроз разговор истицао – Из маште се рађа стваралаштво и од најранијег детињства на њој морамо радити и неговати је код деце.
Ипак, да није све као раније најбоље говори и то што је некада важило оно „ми“, које се спонтано претворило у „ја“, а професор наводи да се да се то види и кроз односе младих људи, приликом упознавања.
„Питам ја младе људе, кад видиш неку девојку, упознао си и девојка кад видиш неког младића, који је ваш највећи комплимент за њих. Они се мисле, а ја им кажем – она је тако нормална, или он је тако нормалан, – он је тако нормалан, она је ако нормална. Знате кад почињемо нормалне ствари да славимо, онда смо у озбилном проблему.
Партизан је велика љубав професора Копривице
Није овај разговор могао да прође без Партизана, који је, како је сам професор истакао – његова велика љубав, али онда се дотакао некадашњег блиског и великог сарадника, Душка Вујошевић.
„Дуле је један велики тренер, мислилац и стваралац он је радио невероватне ствари, да ствара играче и резултат истовремено, то је немогућа мисија, то је невероватна мисија и онда смо морали сви заједно да му помогнемо у томе и свако са свог становишта.
Увек је имао изузетне помоћнике, ове који су радили скаутинг и цела та екипа около је била изванредна и подређена једном истом циљу са невероватно дисциплином, тачношћу, посвећеношћу. Али није било тада ни новца, дешавало се да нам искључе грејање, да немамо опрему, штошта да не причам сад ту негативну страну, али оно што је било позитивно, било је позитивно на терену“, истакао је професор Владимир Копривица.
Како се понашати када су емоције у набоју, шта све можемо, а шта морамо дозволити деци, како и колико тренирати да би били здрави, погледајте у најновијој епизоди подкаста Компас, а ми захваљујемо професору Владимиру Копривици на инспиративном разговору.
