Na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 28. novembra 2024. godine održana je konferencija povodom 150 godina od rođenja Nikolaja Reriha (1874–1947). Nikolaj Rerih je bio značajan ruski i svetski slikar, mislilac i ezoteričar, koji je boravio u više zemalja i u mnogim oblastima ljudskog znanja i stvaralaštva ostavio značajan trag. Rerih je pored Ruskog carstva i Sovjetskog Saveza duže vremena proveo i Indiji, Francuskoj, Velikoj Britaniji i u Americi, i stvarao je i delovao u tesnoj saradnji sa svojom suprugom Jelenom.
Konferenciju koja je osvetlila sve značajnije elemente vrlo bogatog i razuđenog Rerihovog dela, organizovali su Nemanja Radulović i Bojana Sabo sa Filološkog fakulteta, a učestvovali su stručnjaci iz Francuske, Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Rusije, Izraela, Hrvatske i Srbije.
Dani Saveli (Univerzitet u Tuluzu, Francuska) govorila je o boravku Nikolaja i Jelene Rerih u Sjedinjenim Državama, početkom dvadesetih godina prošlog veka, sa naglaskom na njihovom prihvatanju evoluciono-eshatološkog učenja „Mahatme Morije“. Prema autorki, njihova megalomanija, sa mesijanskim elementima, velikim delom se mogla shvatiti i kao posledica traumatičnog iskustva emigracije. Takođe, Rerihovi su umeli da spoje visoki misticizam sa pragmatizmom u pristupu ljudima i organizacijama koji su mogli da pomognu promociji njihovog rada ili njima lično. Njihov rad je oblikovala široka i intenzivna javna delatnost, ali i sklonost ezoterizmu i tajnom udruživanju.
Sergej Pahomov (Ruska hrišćanska humanistička akademija „F. M. Dostojevski“, Sankt Peterburg, Ruska Federacija) govorio je o pojmu vatre u Rerihovom učenju, koje stoji u srži njegovg koncepta Agni Joge, kao sinteze ili ishoda svih drugih pravaca joge. Agni Joga je praksa utemeljena na posvećeničkom (skrivenom) znanju i stvaralačkoj (delatnoj) volji, čiji je cilj priprema čoveka, čovečanstva i svega postojećeg za apokaliptički preobražaj sveta, koji ne predstavlja obavezno njegov kraj, nego prelazak u sledeću fazu, koja podrazumeva i stvaranje novog tipa čoveka. Sam pojam vatre kod Reriha ima mnogoborojna značenja, uključujući i eshatološko, sotiriološko i antropološko i zapravo je srž njegove sintetičke doktrine.
Jurij Stojanov (SOAS, London) svoje izlaganje je posvetio ulozi Nikolaja Reriha u očuvanju svetskog kulturnog nasleđa, odnosno važnoj ulozi takozvanog Rerihovog pakta iz 1935. godine za nastanak i razvoj Međunarodne konvencije o očuvanju kulturnog nasleđa. Rerihova briga za kulturno nasleđe bila je posledica iskustva velikih razaranja u Prvom svetskom ratu, kao i predviđanja onih koji tek dolaze, ali i njegovog učenja. Rerihovo učenje, naime, kulturno nasleđe ne posmatra kao trag prošlosti koji služi kulturnom pamćenju i identitetu, nego ono pre svega svedoči o stvaralačkoj spobnosti čoveka i čovečanstva i mogućnosti da ono odražava večne kategorije Znanja i Lepote, koje će se u potpunosti ostvariti tek u budućnosti.
Marina Aleksandrova (Univerzitet Teksasa u Ostinu, SAD) skrenula je pažnju na umetničke korene Rerihovih shvatanja i njegov doprinos pokretu i časopisu „Svet umetnosti“ (Mir iskusstva), kao značajnoj pojavi ruske predrevolucionarne kulture.
Nadežda Elezović (Univerzitet u Rijeci, Hrvatska) takođe se bavila umetničkim stvaralaštvom Nikalaja Reriha, tumačeći njehove slike kao spoj umetnosti Istoka i Zapada.
Boaz Hus (Univerzitet Ben Gurion, Izrael) se bavio nezaobilaznim ezoterijskim aspektom Rerihovog rada, posebno njegovim jevrejskim sledbenicima, koji su dali značajan doprinos razvoju doktrine Agni Joge, kao i Rerihovim uticajem na kabalistička učenja nekih od njih. Zanimljivo je da su neki od njegovih jevrejskih sledbenika zastupali ideju o osnivanju jevrejske države na teritoriji današnje Ukrajine.
Nemanja Radulović (Filološki fakultet, Beograd) je govorio o prisustvu Reriha u međuratnoj Jugoslaviji, u kojoj nikad nije lično boravio, ali je njegovo delovanje bilo poznato. Tako su, na primer, prva tri broja časopisa „Okultizam i joga“, kojeg su uređivali Rerih i saradnici, objavljena u Beogradu. Sačuvano je, takođe, njegovo pismo jugoslovenskom kralju Aleksandru Karađorđeviću, koji je bio u rodu sa ruskom carskom porodicom Romanov i koji mu je srdačno odgovorio, otvarajući put saradnji. Rerih mu je pisao o mesijanskoj ulozi slovenskog naroda, a dok je ubistvo kralja Aleksandra u Marseju, 1934. godine, ispravno doživeo kao tragičan događaj koji će promeniti tok istorije.
Najzad, Vladimir Kolarić (Institut za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd), govorio je o pojmovima kulture i umetnosti kod Nikolaja Reriha, koje je video kao sržne za pravilno razumevanje celine njegovog dela. Kada se govori o ovom značajnom stvaraocu i misliocu, ne može se zanemariti da se njegovi koreni nalaze u ruskom Srebrnom veku i ruskoj religijskoj filosofiji, s kraja 19. i početka 20. veka, koje su obeležene žudnjom za sintezom svih ljudskih znanja, celovitim shvatanjem sveta i željom da se on stvaralački preobrazi, pa samim tim i pojmom stvaralaštva kao u neku ruku centralnim. Kultura je delatnost duha, konkretizacija duhovne realnosti u našem svetu, kojom se usmeravaju stihije ovog sveta i koja čoveka i čovečastvo usmerava prema konačnom preovražaju i samoostvarenju. Njegovo viđenje kulture je reakcija na materijalizam, pozitivizam, usitnjavanje i specijalizaciju ljudskih znanja nastalu u 18. i 19. veku. On celokupnom svojoj delatnošću želi da obnovi jedinstvo čoveka, sveta i svih ljudskih znanja, kao i da znanje učini istinski delatnim, sposobnim da preobrazi svet.
Jubilej 150 godina od rođenja Nikolaja Reriha je u mnogim zemljama poslužio da se podsetimo na značaj ovog autora koji je težio ujedinjenju čovečanstva na duhovnim osnovama, razvoju čoveka i širenju njegove svesti koje bi dovelo do trajnog mira među ljudima. Njegovo umetničko delo i dalje ima vrednost, njegova filosofska učenja i danas su umnogome aktuelna, dok ezoterijske doktrine zahtevaju punu pažnju, s obzirom na njihovu vezu sa čitavom lepezom različitih oblika i doktrina tajnog znanja koje utiču ili žele da utiču na svet u kom živimo. Makar ga shvatili samo kao mistifikatora, estetu ili zakasnelog ničeanca, ne možemo osporiti snagu i podsticajnost njegove misli i dela, koje nam mogu pomoći da bolje razumemo svet u kom živimo, ali i da nas nadahnu na to da ga učinimo što je moguće boljim, i to pre svega naumornim radom na samima sebi.
Tekst je, s neznatnim izmenama, prvobitno objavljen na francuskom sajtu Balkans Actu: https://balkans-actu.com/les-150-ans-de-la-naissance-de-nikolai-roerich/?fbclid=IwY2xjawG2fBtleHRuA2FlbQIxMAABHW6V5hW86GObnQC5mDQOvFg775hc8cGNjFSEHcR2p528tRBuTt4jCPCahw_aem_RDveYKsxqpIf7bMrArkzGA
