Прошле су четири године од блаженог упокојења Његовог Преосвештенства Епископа шабачког Господина Лаврентија, великог архијереја Српске православне Цркве, првог епископа западноевропског и утемељивача црквеног живота наше дијаспоре у западној Европи. Као неуморни пастир, мисионар и градитељ, оставио је неизбрисив траг оснивањем бројних црквених општина и парохија, сабирајући српски народ око свете Литургије, вере, језика и духовног идентитета далеко од отаџбине. Његово дело и духовно наслеђе и данас живе у заједницама које је са љубављу и пожртвовањем подизао.
Блаженопочивши Епископ Лаврентије рођен је у селу Богоштици код Крупња од врло побожних и црквених родитеља Драгутина и Обреније. Одрастао је и гимназију завршио у Крупњу, у регији која је неизмерно пострадала од ратних страхота. Као деветогодишњи ученик се успротивио пракси у школи да атеистички учитељи психички и физички терају децу да више не посте. Испостио је као ученик све постове и редовно се причешћивао. Од једног школског друга чуо је да постоје две богословије, у Призрену и у манастиру Раковици код Београда. Примљен у богословију манастира Раковице.
Због изванредне интелигенције, труда и дара прескочио је други разред чије је предмете изучио преко лета и тако одмах уписао трећи разред. Полагао је матуру у присуству блаженопочившег Свјатјејшег Патријарха српског Викентија (1890-1958). Уочи празника Свете мајке Ангелине 12.8.1958, замонашен је у манастиру Крушедолу добивши име Лаврентије. Током августа је у Сремским Карловцима рукоположен у чин јерођакона и јеромонаха, а већ 1.9. од Светог Синода постављен за економа богословије и од Патријарха Германа за духовника цркве Ружице на Калемегдану у Београду.
У Митрополији дабробосанској, по благослову блаженопочившег Митрополита Нектарија Круља (1879-1966) опслужио је црквене јединице у Купрешкој висоравни најпре у Благају на Купресу и затим у Вуковском код Купреса. Свети Синод је потом упутио заслужног духовника оца Лаврентија у новоосновану богословију манастира Крке, с тим да поред професорских дужности у том духовном расаднику преузима и положај пароха у Ивошевцима недалеко од манастира. У манастиру Крки, у време управљања блаженопочившег Владике Стефана Боце (1916-2003), јеромонаха Лаврентија је затекла вест о свом избору за викарног епископа Свјатјејшег Патријарха српског Господина Германа (1899-1991). Хиротонију у Београдској Саборној цркви извршио је 16.7.1967 Патријарх Герман са епископима сремски Макаријем (1903-1978), славонским Емилијаном (1902-1982) и браничевским Хризостомом (1911-1989). Поред рутинских делатности викарног епископа, Владика Лаврентије је у Београду по инструкцијама Патријарха Германа развијао социјалну делатност и мисију Цркве.
На своме ванредном заседању, Свети архијерејски сабор је у саставу Српске Цркве основао 12. марта 1969 нову епархију под називом Западноевропска и аустралијска. Блаженопочивши Епископ бачки Никанор (1906-1986) је устоличио Владику Лаврентија у Лондону 30. марта 1969. Прва седница Епархијског савета за Британију одржана је 26.4.1969 у Лондону, а за остали део епархије већ 3.5.1969 у Диселдорфу.
У старокатоличкој катедрали Светих апостола Петра и Павла у Берну, Владика Лаврентије је 14.12.1969. рукоположио првог свештеника за Швајцарску, о. Драшка Тодоровића, и потом основао прву црквену општину у Швајцарској, на челу са председником ЦО Берн покојним Јованом Ненадовим. Савет Епархије западноевропске, који су сачињавали сви парохијски свештеници и представници црквених општина, Владика Лаврентије је одржао 29. и 30. маја 1970 у Диселдорфу.
Пошто је створио услове за формирање нове епархије у Аустралији, постављен је за Епископа у западну Европу. У Химелстиру у Немачкој основао је Епархијски центар и штампарију у којој је између осталог, издао сабрана дела Светог Владике Николаја Велимировића (у 13 томова на преко 10.000 страница)
После пуних двадесет година епископске службе у дијаспори, Свети архијерејски сабор Српске Православне Цркве изабрао је 1989. године Владику Лаврентија за Епископа шабачко-ваљевског. Устоличен је у Шапцу 23. јула 1989. године. Био је у више наврата члан Светог архијерејског синода. Са 54 године архијерејског стажа најдуже је био у том чину у Српској Православној Цркви. Залагањем Владике Лаврентија, пренете су мошти Светог Владике Николаја из Америке у Србију 12. маја 1991. у манастир Лелић. На предлог Владике Лаврентија, Свети архијерејски сабор је на свом редовном заседању у мају 2006. поделио велику Епархију шабачко-ваљевску на две епархије: Шабачку са седиштем у Шапцу и Ваљевску са седиштем у Ваљеву. У његов богати мисионарски рад спада и основање новог манастира код Љубовије, манастир Соко који је био његова задужбина.
Као представник и изасланик Српске Православне Цркве, Епископ Лаврентије је учествовао на многим међуцрквеним и међуверским скупштинама где је држао говоре и предавања. Својим животом и делима дао је један неизмерљив допринос нашој Цркви, нашој култури и нашем народу чувајући притом од заборава небројене догађаје и личности из црквеног живота у отаџбини, у Западној Европи, у Аустралији и на Новом Зеланду и у читавом свету. Епископ Лаврентије је тиме задужио црквене историчаре и све љубитеље црквене историје пружајући огроман материјал који је излагао на само њему својствен начин.
Владика Лаврентије се упокојио 23. јануара 2022. године у Шапцу, а сахрањен је 26. јануара 2022. године у његовој задужбини манастиру Соко.
