Исланд своју релативно благу климу дугује кључној мрежи океанских струја које преносе топлоту ка северу Атлантика. Без њих, острво би било знатно хладније и изложеније олујама. Суочена са све бројнијим доказима да би се тај систем могао уруштити, исландска влада предузела је до сада невиђен корак и прогласила тај ризик претњом националној безбедности, покренувши припреме за оно што називају „ егзистенцијалном претњом“, пише CNN.
„Наша клима, економија и безбедност дубоко су повезани са стабилношћу океанских струја око нас“, рекао је Јохан Пал Јохансон, исландски министар околине, енергетике и климе.
Реч је о Атлантској меридионалној обртој циркулацији, познатијој под скраћеницом AMOC. Тај систем функционише попут огромне океанске покретне траке која топлу воду из тропских крајева и са јужне полулопте повлачи ка северу. Тамо се вода хлади, постаје гушћа, тоне на дно и потом тече назад ка југу, одржавајући климатску равнотежу.
Претња колапса
Колапс AMOC-а сценарио је којег се научници највише прибојавају. Све већи број истраживања потврђује да овај кључни систем успорава због глобалног загревања које нарушава осетљиву равнотежу топлоте и салинитета од које зависи. Иако наука још увек није сигурна када би се тачно колапс могао догодити, неке студије предвиђају да би се то могло догодити већ у овом веку.
Прекид AMOC-а „више се не може сматрати ризиком ниске вероватноће с обзиром на развој науке последњих година“, рекао је Стефан Рамсторф, физички океанограф и климатолог са Универзитета у Потсдаму.
Последице за цео свет
Последице урушавања биле би катастрофалне и осетиле би се широм света, пише CNN. То би изазвало огромне промене времена и климе, укључујући пораст нивоа мора уз обале САД и Европе, поремећај монсунских система кључних за Азију и Африку и екстремно хладне зиме у Европи. Према неким моделима, морски лед могао би да се прошири јужно све до обала Уједињеног Краљевства.
Исланд би се нашао „близу центра озбиљног регионалног захлађења“, што значи да би га могао оковани морски лед, појаснио је Рамсторф. Управо то исландски министар Јохансон назива „егзистенцијалном претњом“, истичући да би колапс AMOC-а могао уништити инфраструктуру, саобраћај и кључне индустрије попут рибарства.
Питање националног опстанка
Након што је истраживање објављено у августу изазвало „озбиљну забринутост“, министар Јохансон известио је владу о најновијим научним сазнањима. У септембру је Савет за националну безбедност Исланда прогласио потенцијални колапс AMOC-а ризиком за националну безбедност — први пут да је нека климатска претња добила такву ознаку у земљи.
Одлука „одражава озбиљност проблема и осигурава да се том питању посвети пажња коју заслужује“, рекао је Јохансон. У пракси, то значи координисан одговор на највишем нивоу како би се разумела претња те спречиле и ублажиле најгоре последице.
Научник Стефан Рамсторф похвалио је одлуку Исланда, истичући да би и друге земље требало да следе тај пример јер би се последице осетиле глобално, од уништених усева до катастрофалних поплава. За Исланд, ова одлука представља прекретницу у схватању климатских ризика, преноси „Индекс“.
„Оно што знамо јесте да би се тренутна клима могла променити толико драстично да би нам се могло постати немогуће прилагодити“, изјавио је Јохансон. „Укратко, ово није само научна брига — то је питање националног опстанка и безбедности.“
