Бобан, унук пострадалог свештеномученика Бобана Лазаревића Скеланског добио је име по деди, који је крстом и животом бранио свој народ, своју правславну веру и Отаџбину!
Свештеника Лазаревића је почетак оружаних сукоба у БиХ натерао да се стави на чело свог народа као што је то некада учинио и војвода Момчило Ђујић.
Организовао је јединицу од 32 борца, која је уливала наду уплашеном народу тог краја који су даноноћно стрепили од муслиманских екстремиста,њихових покоља и зверстава.
У недељу 5. јула 1992. године припадници тзв. „Армије Републике БиХ“ напали су на српска села Крњиће и Загоне. Свештеник Бобан Лазаревић убијен је у порти храма Св. Пророка Илије. Поред свештеника Лазаревића у том нападу је убијено још 15 цивила а село је спаљено.
На фотографији је мали Бобан са својим дедом, уцртаним на дрвеном јајету.
Бобан Лазаревић, свештеник и херој…
Бобан Лазаревић (Горњи Локањ 6. новембар 1964 – Крњићи, 5. јул 1992) био је јереј Српске православне цркве, парох скелански и припадник Војске Републике Српске. Командовао је јединицом која се налазила у саставу Самосталног батаљона Скелани тада у саставу Источно-босанског корпуса ВРС. Погинуо је приликом напада тзв. Армије Републике БиХ на српска села Крњићи и Загони.
Рођен је у селу Горњи Локању код Зворника, од оца Спасоја и мајке Боје. Прво је желео да похађа школу унутрашњих послова, али, како су места била попуњена, уписује богословију. Богословију је завршио у Сремским Карловцима са одличним успехом. У младалачким годинама се интезивно бавио спортом, посебно борилачким вештинама. Занимао се и за ликовну уметност. Иза нега је остао велики број цртежа, слика, најчешће икона и дубореза у дрвету.
Био је ожењен са супругом Горданом, са којом је имао троје деце: Немању, Вука и Христину. Прву службу добио је у Лончарима код Орашја, где је службовао пет година. На овој парохији руководио је изградњом храма у Вучиловцу која је завршена за девет месеци. Потом добија службу у Скеланима, где је био свештеник при цркви Светих апостола Петра и Павла. Опслуживао је 15 планинских села. Као једини свештеник у томе крају, служио је у три цркве, у Височнику, Карну и Крњићима.
Почетак оружаних сукоба у СР Босни и Херцеговини, натерао је свештеника Бобана Лазаревића да се стави на чело свог народа. Брзо је организовао јединицу која се састојала од 32 борца. За команданта ове јединице постављен је свештеник Лазаревић. Управо та јединица је често улевала наду уплашеном народу тог краја.
У недељу 5. јула 1992. године, припадници тзв. Армије Републике БиХ напали су на српска села Крњиће и Загоне. Свештеник Бобан Лазаревић убијен је у порти храма Светог Пророка Илије. Поред свештеника Лазаревића, у том нападу је убијено још 15 цивила, а село је спаљено. Саборци су успели да сакрију тело свештеника Лазаревића и да га извуку након два дана. Сахрањен је код цркве у Локању. Опело је одржао владика Василије, у присуству још 20 свештеника и неколико стотина мештана Локања и других места.
У његову част одржава се Меморијални фудбалски турнир „Свештеномученик Бобан Лазаревић“, у оквиру „Петровданских дана“ код манастира Топлица. Спомен бисте свештенику Бобану Лазаревићу подигнуте су поред храма Светих апостола Петра и Павла у Скеланима.
