Ворнер Брос, укључујући његове телевизијске и филмске студије, свакако ће се приклонити неком од конкурената. Почетком децембра било је готово извесно да ће их преузети Нетфликс, али исход више није сасвим сигуран. У трку је ушао и Парамаунт. Укрупњавање је свакако на видику.
Можда финансијски неће бити највеће преузимање, али нема много домова, па ни у Србији, који га неће приметити и осетити.
Процене о величини тржишта аквизиција показују да је оно у 2025. било за 41 одсто веће него годину пре. Према ION Analytics-у, вредност глобалних спајања скочила је на 4,81 билион долара. То је други највећи износ после 2021. године.
„Склопљено је рекордних 70 мегапослова, сваки вредан више од 10 милијарди америчких долара. Они су допринели са 1,53 билиона долара, док је додатних 367 трансакција у распону од две до 10 милијарди америчких долара додало још 1,46 билиона долара“, стоји у њиховом извештају.
Велике рибе једу мале
После деценија борбе за дерегулацију, већу конкуренцију и разбијање монопола – у нашем случају пре свега државних – гледамо ли сада филм уназад? Прижељкујући већи избор и љуту трку конкурената око нашег поверења, а тиме и нашег новца, постали смо сведоци епских аквизиција које, у неким случајевима, обесмишљавају наше дилеме о томе за чији се производ определити.
У таквој ситуацији могли би да буду и возачи верни одређеним произвођачима након што су се одлучили на укрупњавање. Једно од већих било је спајање Фијат–Крајслер–ПСА (Стелантис). Или да се остварило најављено окупљање Нисана и Хонде.
Бранимир Јовановић, експерта за Западни Балкан у Бечком институту за међународне економске студије, из Форбса су питали да ли је укрупњавање од почетка било неминовно.
„Ја бих рекао да јесте. Са теоријске стране, тржишта често стреме ка олигополизацији, па чак и монополизацији — делом због ефикасности, економије обима и слично, а делом и зато што велике рибе једу мале. Са емпиријске стране, већина великих тржишта јесте олигополска или монополска. Погледајте највеће фирме на свету — све су или монополи или олигополи“, каже Јовановић.
Тако, подсећа он, Енвидија практично држи монопол на тржишту графичких чипова, Гугл међу претраживачима, Мајкрософт по питању оперативних система, Мета у друштвеним мрежама, а Амазон у онлајн трговини.
„Исто је и када погледамо поједина тржишта. Тржиште мобилних телефона је олигопол у ком доминирају Епл и Самсунг. Национална тржишта мобилне телефоније су по правилу олигополска, са два или три главна провајдера. Чак и аутомобилски и банкарски сектори имају ограничен број великих играча. И вештачка интелигенција је олигопол, где неколико компанија доминира на глобалном нивоу“, додаје Јовановић.
Истинска конкуренција – само на зеленој пијаци
Сликовито објашњава да се модел савршене конкуренције, у којем постоји велики број малих фирми без тржишне моћи које међусобно конкуришу, у пракси веома ретко среће — можда једино на зеленој пијаци.
На овакву ситуацију утиче и државна регулатива.
„Тржишта су одувек имала тенденцију ка монополизацији“, каже Јовановић. „Најпознатији пример у историји је Рокфелер и његова компанија Стандард оил. Она је пре око сто година била највећа фирма на свету и практично монопол на нафтном тржишту Америке, а Рокфелер можда и најбогатији човек у историји — по неким мерилима чак богатији и од Илона Маска данас. Због превелике тржишне моћи и нарушавања конкуренције, америчке власти су тада разбиле Стандард оил на више од 30 компанија.“
Сличних примера било је и касније, али су, истиче он, у последњих педесетак година постали много ређи. Последњи велики случај те врсте био је седамдесетих година прошлог века, када је подељен AT&T.
„Шта се променило? Пре свега однос антимонополских институција, нарочито у Америци, према монополима и великим компанијама. То се може повезати и са великом променом у економској идеологији и појавом неолиберализма, који је генерално водио ка мањој улози државе у привреди — приватизацијама, нижим порезима и слично“, појашњава Јовановић.
Укрупњавање и слични процеси би, уз већу државну контролу, били нешто спорији — можда и мањих размера. Међутим, тренутна геополитичка ситуација је таква да је тешко замислити да би државе уопште покушале да тај правац преокрену.
„Свакако да би већа државна контрола утицала на све ово, али је тешко замислити тако нешто, бар не у Америци. Са Трампом постоје тенденције да се улога државе и даље смањује, а не повећава. Европска унија има нешто другачији приступ – и даље покушава да регулише и ограничи тржишну моћ великих фирми. Али она може да делује само на својој територији, док се највеће и најмоћније компаније углавном налазе у Америци“, подсећа Јовановић.
Кад укрупњавање кроји политика
И укрупњавање, па и оно најављено на почетку текста, не зависи увек само од бизниса.
„Оно што је занимљиво у Америци по овом питању јесте да ово више није само бизнис, већ и политика“, каже Јовановић. „Пословне групације блиске различитим политичким опцијама боре се међусобно. И актуелна сага око Нетфликса и Парамаунта у вези са Ворнер Бросом има велику политичку позадину. Нетфликс се везује за либералнији, демократски миље, док је Парамаунт ближи републиканским круговима и Трампу.“
„Биће занимљиво видети шта ће се на крају догодити — која ће страна превладати и да ли ће Трамп покушати да утиче на све то, и на који начин. Јер, ако се Трамп умеша, то би представљало велику промену у односу на све што смо имали до сада. Уместо да институције штите јавни интерес и конкуренцију, штитиле би интерес крупног капитала који им је политички близак.“
Како ће изгледати сутра?
Како би све ово могло да изгледа сутра? Бранимир Јовановић верује да ће постојати и мале фирме, али да ће конгломерати доминирати у свим важним сегментима. Они већ доминирају, али ће убудуће постајати још моћнији.
„Занимљива нова тенденција је то што један доминантан играч у некој области почиње да улази на тржишта која нису традиционално повезана са његовим изворним послом. Илон Маск је ушао у Твитер, који нема никакве везе са његовим основним бизнисом у аутомобилима или ракетама. Џеф Безос у новине, Лери Елисон у медијски бизнис, а сада покушава и са стримингом.“
„Чак и вештачка интелигенција, као нова област, веома брзо је постала терен који су освојиле највеће фирме и најбогатији људи на свету. Зато мислим да је будућност таква да ћемо имати све моћније тајкуне — супертакуне — који неће бити ограничени на један бизнис или једно тржиште, већ ће контролисати више њих“, објашњава Јовановић.
Обе силе би требало да смањују цене
Ретко ко има дилему да спајања и укрупњавање немају и добре стране. Повећана концентрација може да доведе до веће ефикасности и бољег квалитета производа.
„Ту заправо делују два фактора која вуку у супротним правцима. Први је да већа концентрација може да повећа ефикасност, унапреди квалитет и можда чак смањи цене — кроз економију обима, бољу организацију, већа улагања у технологију и слично. Други је да већа конкуренција тера фирме да унапређују квалитет и обарају цене, јер у супротном губе тржиште.“
„Који фактор преовладава — у теорији то зависи од тржишних услова, природе индустрије, технологије и понашања самих фирми. У пракси је то такође тешко утврдити, јер никада не знате како би тржиште изгледало да није дошло до укрупњавања“, искрен је Јовановић.
Нису, међутим, сви подједнако критични, односно скептични. Партнер у ESFA, консултантској кући која се бави спајањима и аквизицијама компанија, Драган Босиљкић, уверен је да ће се увек изнова стварати нови, мали играчи који ће временом расти.
„Питање је помало филозофско. Компаније се интегришу и вертикално и хоризонтално. Тако се ствара нова енергија. И увек је тако било. Консолидација је увек присутна. Покушавају да расту и напредују. Има и неуспешних примера. Не мислим да нас то води у друштво без избора. Увек ће се рађати нови.“
„Сада се многи кладе на гаражне трендове. Луј Витон покушава да консолидује све — можда се опробава у погрешној опклади. Неко ће имати среће, неко неће. Консолидација је велики покретач. То је као живот — динамичан је“, уверен је Босиљкић.
Највеће аквизиције ове године
Година за нама била је веома динамична. Неки познати су преузели друге — још познатије. Ево само неколико звучних аквизиција:
Приватна инвестициона компанија 3G Capital преузела је Скечерс, а трансакција је била вредна 9,42 милијарде америчких долара. Договор долази у тренутку када се Скечерс суочава са изазовима високих америчких царина. Иначе, верује се да је Скечерс трећи највећи бренд обуће на свету.
Луксузна модна кућа Прада постигла је договор о аквизицији бренда Версаће за 1,38 милијарди долара. Овим преузимањем Версаће се враћа у италијанско власништво.
Компанија Тата Моторс купила је италијанску Ивеко групу за 4,39 милијарди долара. Ивеко је произвођач комерцијалних возила, аутобуса и погонских система.
Холандска пивара Хајнекен купује послове пића и малопродаје компаније Florida Ice and Farm Company (FIFCO) из Костарике за 3,2 милијарде долара у готовини, чиме ће повећати своје присуство широм Централне Америке.
„Хајнекен ће овим споразумом стећи власништво над стогодишњим брендом пива Империјал из Костарике, као и над пословањем са безалкохолним пићима са сопственим брендовима и лиценцом за флаширање Пепсија“, писао је Ројтерс.
Када је реч о спајању са почетка приче, акционари Ворнер Броса имају рок до 21. јануара да прихвате или одбију понуду за преузимање. Управни одбор је нешто раније препоручио да предност дају понуди компаније Нетфликс, а као кључни аргумент наводи се сигурност финансирања.
