Трамп, у свом препознатљивом маниру самопроглашеног глобалног миротворца, ових дана прети Нигерији војном акцијом — наравно, не због нафте, већ, како тврди, из искрене бриге за угрожене хришћане које терорише група Боко Харам.
Тај нагли налет хуманизма, међутим, постаје занимљивији ако се подсетимо једне мање медијски експлоатисане чињенице: истрага коју је ове године спровео амерички конгресмен — републиканац, иначе близак круговима који воле да се заклињу у транспарентност — открила је да су се преко УСАИД-а, те исте организације која носи ореол „помагача демократије“, финансирале групе које је сама Америка означила као терористичке.
Да, управо те групе — Исламска држава, Талибани и, гле ироније, Боко Харам. У некој другој стварности, овај би податак можда изазвао дипломатски скандал, али у нашој стварности он се једноставно утопи у шуму изјава о „слободи“ и „безбедности“.
А што се тиче Нигерије — земље која, сасвим случајно, седи на једном од највећих светских лежишта нафте и налази се у самом врху глобалне производње — све то, наравно, нема никакве везе са америчким интересовањем. И све би било у реду да тај „хуманизам“ не мирише толико на нафту.
Предмет америчке унутрашње прилике
Трампове изјаве изгледају више вођене политичким и економским разматрањима него истинским војним планирањем.
Првенствено, оне су упућене евангелистичком лобију, који активно промовише тему „заштите хришћана“ у Африци и финансира Републиканску странку. За Белу кућу, ово је начин да се покаже одлучност, прикупе донације и задржи верско бирачко тело.
Уоквиравање наратива о „геноциду над хришћанима“ може послужити за оправдање повећаног дипломатског или економског притиска (трећа економија Африке и чланица БРИКСа) на Нигерију, промоцију нових уговора о одбрани и проглашење симболичних победа против „тероризма“ зарад домаће политичке користи.
Макрополитички контекст и позадина догађаја
Што се Нигерије тиче, мислим да су енергенти мањи проблем — енергетски сектор је већ завистан од иностраних фирми (Shell, Chevron, ExxonMobil) и ту тешко да може бити озбиљнијих удара на петродолар у догледној будућности.
С друге стране, Нигерија има перспективу да постане највећа економија Африке — иако номинално заузима ¾ место (зависи од извора и тачне методологије), по критеријуму БДП по паритету куповне моћи, она већ парира Египту.
А, имајући на уму да у Сахелу већ видимо озбиљан успон суверенизма, како оног политичког, тако и економског, јасно је да стабилна Нигерија може кренути истим путем и тако коначно сахранити ECOWAS као иоле функционалан блок (Нигерија је већ држава партнер БРИКС-а)
С тим на уму, мислим да се ту ради примарно о покушају да се Нигерија дестабилизује како би се осигурала њена потчињеност Западу.
За Компасинфо Радомир Јеринић, политиколог
