Спремање за потенцијални рат на северној граници Израела са Либаном добило је моментум на основу најновијих догађаја. Након ескалације палестинско-израелског сукоба и копнене операције ID у Гази, постоји значајна вероватноћа да би Хезболах могао учествовати у отвореном сукобу. Израелски премијер Нетањаху и главнокомандујући IDF (Израелских одбрамбених снага) Херци Халеви изразили су спремност за рат, а војне припреме на северној граници су у току.
Израелско војно јачање на граници обухвата десетине хиљада војника и 60.000 резервиста. Ово јачање долази у светлу напетости са Хезболахом, који редовно напађа израелске локалитете. Док се Израел изјављује за мир, спреман је на војну ако је то неопходно. Вероватноћа војне операције пуног обима у Либану је знатно порасла, што представља озбиљан потенцијал за нови сукоб у региону.
Генеза Хезболаха
Хезболах, основан 1982. године као шиитска војна и политичка организација у Либану, појавио се као одговор на израелску инвазију на јужни Либан током Либанског грађанског рата. Првобитно формиран да заштити шиитско становништво од израелске агресије, еволуирао је у моћан политички покрет са утицајем у либанској политици.
Генеза Хезболаха може се пратити до антиизраелског расположења у Либану, посебно до израелске инвазије на јужни Либан 1982. Овај догађај је подстакао незадовољство међу шиитском популацијом, која се осећала недовољно заступљеном у либанском политичком пејзажу. Политичка равнотежа у Либану међу маронитским хришћанима, сунитским муслиманима и шиитским муслиманима допринела је да се шиити осећају маргинализовано. Незадовољни израелском окупацијом, шиитски активисти, предвођени личностима као што су имам Мохамед Хусеин Фадлалах и Хасан Насралах, ујединили су се да формирају Хезболах.
Данас је Хезболах главна сила у либанској политици, са парламентарним представљањем и контролом кључних министарстава. Може се похвалити огромним паравојним присуством са добро обученим борцима вештим у герилском и урбаном рату. Снага организације лежи у њеним борбеним јединицама, наоружаним значајним арсеналом, укључујући ракете и беспилотне летелице. Утицај Хезболаха се шири регионално, са блиским везама са Ираном и Сиријом, активно подржавајући сиријску владу.
Контроверзе окружују Хезболах, а присталице га виде као херојског браниоца Либана и Палестинаца, док га противници оптужују за тероризам и регионалну дестабилизацију. Хезболах је учествовао у оружаном сукобу са Израелом, изводећи нападе и подржавајући палестински отпор у Гази. Упркос подељеним мишљењима, Хезболах остаје моћна и утицајна шиитска организација у региону.
Однос Хезболаха и Израела
Израел и Хезболах дуго времена имају јако напет однос, основан на историјским догађајима и сукобима. Најзначајнији сукоб био је рат из 2006. године, када је Хезболах киднаповао израелске војнике, што је изазвало оружани сукоб. Рат је имао озбиљне последице за обе стране, укључујући значајну штету инфраструктури и губитке људских живота.
Мировно решење постигнуто је преко Резолуције 1701 Савета безбедности УН, која је предвиђала прекид војних операција и повлачење израелске војске из јужног Либана. Мировне трупе UNMC биле су распоређене за надгледање примирја и спровођење споразума.
Иако су односи и даље напети, обе стране се служе онлајн сукобима и тензијама, укључујући и размену ракетних напада. Ипак, могуће је пронаћи пут ка дипломатском решењу које би омогућило обема странама да постигну мир и стабилност.
Напетост ће расти на северној граници Израела
Према аналитичарима који прате дешавања на Блиском истоку, очекује се да ће напетости расти на северној граници Израела. Ова прогноза произлази из све учесталијих сукоба између Хезболаха и Израелских обрамбених снага, што је довело до смрти више од 160 припадника либанског покрета од почетка палестинско-израелског рата 8. октобра 2023.
Од првих дана тренутног заоштравања, тензије између Израела и Хезболаха су порасле. Постојале су размишљања о покретању војне акције према северу већ крајем октобра. На пример, „Wall Street Journal“, позивајући се на изворе, известио је да је 11. октобра председник САД-а Џо Бајден убедио израелског премијера Бењамина Нетањахуа да не покрене превентивни ударац против Хезболаха због ризика од великог рата у региону.
Тог дана, израелске обавештајне службе добиле су информације о намери Хезболаха да нападне Израел из више праваца, а израелски ловачки авиони већ су били у ваздуху, чекајући наређења за напад на објекте групе у Либану. Према изворима WSJ, преговори и састанци израелских званичника трајали су око шест сати пре него што су одустали од акције.
Ситуација на граници између Израела и Хезболаха остаје напета, а могућност потпуног сукоба је реална. Ово је потврђено израелским медијима, позивајући се на изјаве шефа Националног савета за безбедност Цачи Ханегби на затвореном састанку „Кнесет“ Одбора за спољне послове и одбрану 17. јануара. Ханегби је такође пружио занимљиве детаље у вези с Хамасом.
Према званичнику, вођа Хамаса у Гази, Јахија Синвар, заузео је тврђи став током преговора о размени талаца, што ће вероватно продужити процес враћања 117 особа које су и даље заточене од октобарских напада на Израел. Ханегби је истакао да је уништење Синвара и даље хитан циљ израелских безбедносних снага.
„Ако Нетањаху крене на Либан, рат ће бити дуг и крвав“
Међутим, ни Ханегби ни други израелски званичници нису понудили конкретнa решења за дугорочни аранжман у Гази. Ово је забрињавајуће, како наводи WSJ, позивајући се на изворе из Беле куће. Лист тврди да су покушаји убеђивања Нетањахуа да пристане на опцију завршетка сукоба која укључује предају контроле над Газом Палестинској националној власти пропали. Уместо тога, Израел намерава спровести продужену операцију против Хамаса.
Међутим, недавно су преговарачи из Израела, САД-а, Египта и Катару састали се у Паризу и сагласили се око основа новог договора усмереног ка ослобађању талаца. Ово је известила NBC News 29. јануара. План предвиђа постепено ослобађање заробљеника, почевши са женама и децом. Израел ће, с друге стране, понудити ограничене паузе у непријатељствима и допуштање хуманитарне помоћи, као и ослобађање палестинских затвореника. План је послат представницима Хамаса.
Ако се постигне привремено смањење интензитета борби у Гази, контроверзе унутар Израела око тренутне Nетањахуове владе ће се заоштрити. Очигледно је да ће завршетак сукоба довести до краја политичке каријере премијера и других проминентних личности. Чак и Вашингтон, најважнији савезник Израела, понављао је поруке да Нетањаху мора отићи.
Нико не жели велики рат у региону. Хезболах, који је у блиском савезништву са Ираном, такође не жели да напетости ескалирају у отворени рат. То се показује њиховим уздржавањем, како у изјавама високих званичника тако и у нападима на израелске снаге. Али ако Нетањаху одлучи да покрене операцију на југу Либана, рат ће бити дуг и крвав. Представници „Осовине отпора“ предвођене Ираном пружит ће подршку с још већим напором. Тада ће дух рата постати стварност, а Блиски исток ће се винути у пламен, чије последице нико не може проценити или предвидети.
