Председник Светског економског форума (СЕФ) Борге Бренде изнео је песимистично виђење глобалне економије, рекавши да ће се свет суочити са деценијом ниског раста ако се не примене праве економске мере.
Говорећи у недељу на „Специјалном састанку о глобалној сарадњи, расту и енергији за развој” СЕФ-а у Ријаду, он је упозорио да су проценти глобалног дуга близу нивоа који нису виђени од двадесетих година 19. века, као и да постоји ризик од „стагфлације” у напредним економијама.
„Глобални раст ове године ће бити је око 3,2 одсто. То није лоше, али није оно на шта смо навикли – тренд раста је деценијама био четири одсто”, рекао је он за Си-Ен-Би-Си, додајући да постоји ризик од успоравања попут оног виђеног седамдесетих година прошлог века у неким великим економијама.
Бренде је, одговарајући на питање о избегавању периода ниског раста, рекао да „не можемо да уђемо у трговински рат”, већ да и даље морамо да тргујемо једни са другима.
„Трговина ће се променити. Морамо да се позабавимо ситуацијом глобалног дуга. Овакву врсту дуга нисмо видели још од Наполеонових ратова, приближавамо се дугу који износи 100 одсто глобалног БДП-а”, рекао је он. Председник СЕФ-а је рекао да владе треба да размотре како да смање тај дуг и предузму праве фискалне мере, а да не дођу у ситуацију да то покрене рецесију. Такође, указао је на упорне инфлаторне притиске, као и да би генеративна вештачка интелигенција могла да буде прилика за свет у развоју.
Његово упозорење се поклапа са недавним извештајем Међународног монетарног фонда (ММФ), у којем се наводи да је глобални јавни дуг прошле године достигао 93 одсто БДП-а, и да је и даље девет процентних поена виши од нивоа пре пандемије.
ММФ је предвидео да би глобални јавни дуг могао да буде близу 100 одсто БДП-а до краја деценије.
Фонд је такође издвојио високе нивое дуга у Кини и САД, рекавши да лабава фискална политика у овим последњим врши притисак на каматне стопе и долар, што онда повећава трошкове финансирања широм света – погоршавајући већ постојеће слабости.
Раније овог месеца, Међународни монетарни фонд је благо повећао своју прогнозу глобалног раста, рекавши да се светска економија показала „изненађујуће отпорном” упркос инфлаторним притисцима и променама монетарне политике Они сада очекују глобални раст од 3,2 одсто у 2024. години, што је за скромних 0,1 процентни поен више у односу на ранију јануарску прогнозу.
Бренде из СЕФ-а у недељу је рекао да је највећи ризик за глобалну економију сада „геополитичка рецесија са којом смо суочени”, истичући недавне тензије између Ирана и Израела.
„Постоји толико непредвидивости и лако можете измакнути контроли. Да су Израел и Иран ескалирали тај сукоб, могли бисмо да видимо цену нафте од 150 долара преко ноћи. А то би, наравно, било веома штетно за глобалну економију”, рекао је он, преноси РТ Балкан.
