За њега кажу да је једини српски краљ који са Косова и Метохије никада није отишао. Свети Стефан Дечански – велики праведник и страдалник, син је краља Милутина и отац цара Душана. Од раних година преживео је многе тешке тренутке, ослепљен је по заповести оца у младости, а по наређењу сина удављен је у старости.
Према записима средњовековних животописаца, по наређењу његовог оца извађене су му очи на Овчем пољу у Скопској области, где је био храм Светог Николаја Чудотворца, због “разних сплетки и људских планова”, а заправо је “ђаво изазивао немире међу најближима”.
Ослепљеном Стефану јавио се Свети Никола, говорећи: „Стефане, не бој се, ево твојих очију на моме длану, у своје време ја ћу ти их вратити”.
Пет година провео је Свети Стефан са породицом у Цариграду као заточеник, у манастиру посвећеном Сведржитељу (Пантократору), а својом мудрошћу, ученошћу, подвигом, кротошћу, благочешћем и трпељивошћу, задивио је не само монахе у манастиру, већ и читав Цариград. А онда му се поново јавио Мирликијски Чудотворац, са речима: „Дошао сам да испуним своје обећање”, и вратио му вид. Дводелна фреска из Пећке патријаршије осликава тај сусрет.
Када се упокојио краљ Милутин, Стефан је наследио престо српског краљевства. Бог га је обдарио великом мудрошћу, храброшћу и умећем да управља својим отачаством и одбрани га од непријатеља, никада не остављајући молитву и пост. Живео је у испосништву и подвижништву, остављајући иза себе једну од најлепших грађевина немањићких владара и задужбинара, врхунац византијске уметности и средњовековне архитектуре на тлу српске државе – Високе Дечане.
Страдао је мученички – удављен је по заповести свога сина, у замку у Звечану, 11. новембра 1336. године, како су записали животописци, због сплетки, јер је “ђаво мислио да победи Непобедивога, а Свети краљ је постао непобедив зато што је Христа Господа настанио у срцу своме”.
Он је једини српски краљ који је остао на простору Kосова и Метохије и који никада није дозволио да га ико одатле помери. Свето тело Светога краља и данас потпуно цело почива у кивоту пред иконостасом у чудесном храму манастира Дечана, и чини небројена чудеса, исцељујући не само православне него и иноверце.
Чувар Високих Дечана и Косова и Метохије
После многих и бурнух страдања, нападнут са свих страна – Стефан је успео да подигне најлепшу задужбину српскога рода, Високе Дечане.
Још један догађај ћемо споменути из његовог житија. Када је турска власт освојила КиМ и одлучила да претвори манастир у џамију, довели су свог верског вођу који је почео да клања на улазу у Дечане. У том моменту је загримио гром, који је погодио орнамент лава који је пао и усмртио муслиманског верског вођу; одједном огромна киша паде и Бистрица све Турке протера из порте манастира.
Много је сведочанстава о заштитничком односу Светог краља Стефана Дечанскога од Турака, Аустроугара, Бугара, Арнаута, НАТО пакта и свих савремених злочинаца.
У његовом житију има записан догађај када су Бугари током Првог светског рата напали Србију и одлучили да се освете Светоме краљу због битке на Велбужду 1330. г. када је Светац поразио бугарског цара Шишмана и повратио углед и част своје сестре Неде (коју је муж отерао са сином Стефаном).
Године 1915. Бугари протераше калуђере у пештере, а мошти Светога краља узму и пођу колским коњима ка Дечанима (на 2км од манастира). Међутим, кола са моштима Светога краља се нису дала померити с места; у том дојури коњица аустроугарска и нареди да се мошти врате у манастир.
