У цркви у име великомученице Варваре у граду Нефтегорску у Русији, икона Богородице Одигитрија почела је да плаче. Парохијани су приметили сузу која је текла из десног ока иконе. Ово чудо изазвало је велико интересовање, а икона је касније премештена на централно место у храму.
Када се вечерња служба завршила, парохијани нису журили да напусте цркву, нагомилали су се око степеница које воде у приземље. Настојатељ храма, протојереј Николај Советкин, био је изненађен: шта се тамо дешавало, зашто су се гомилали око степеница? Пришао је и видео да икона Богородице Одигитрија плаче.
„Пре извесног времена икона је мироточила, али овде се јасно видело да је из десног ока Пресвете Богородице потекла велика суза“ – испричао је протојереј Николај Советкин. „Чак је и доњи капак, тачно дуж контуре, изгледао као да је натекао од сипане светле течности. Икону сам сликао мобилним телефоном.“
У то време на улазу у степенице стајала је икона Страдања, а после овог чуда су је преместили на централно место у храму.
Још једно чудо се догодило пре овога
Отац Николај напомиње да је икона у храм дошла потпуно неочекивано: „Пре неколико година на моју молбу икону је насликала Елена Соломко, иконописац. Међутим, када сам дошао да преузмем икону, открио сам да је боја на њој напукла. Елена није могла да објасни зашто је икона оштећена. Она је насликала нову икону, а оригиналну је задржала за себе. После неког времена, пукотине на икони су мистериозно почеле да зарастају. Када сам стигао код Елене по другу икону, видео сам ову и био сам толико задивљен њом, да сам желео да је имам у својој цркви. Упркос чињеници да је икона била драга Елени, после упорних преговора, успео сам да је наговорим да је поклони нашој цркви.“
Наш храм је већ раније био сведок чудесних појава
„У јесен 2008. кандила крај икона у цркви почела су да испуштају необичну течност. На стаклима лампи није било уље за лампе, нити је ту вода доспела, већ нека друга течност. Смрзнула се на у доњим деловима кандила и висила у малим леденицама. Течност је остала да виси у облику смрзнутих капи, а једног дана је скептик разбио такву кап на лампи… – објашњава Отац Николај и додаје:
„А сада ћете код иконе Спаситеља приметити трагове сличне пругама, тамо је дрво чак и натекло – то је несхватљиво. Исти трагови мироточења видљиви су и на кандилу испред Казанске иконе Богородице. И раније је већ било случајева да светиљке пуштају миро у храму.
Молитва која се чита испред ове иконе садржи речи о милосрђу Богородице, о њеној помоћи у отклањању глади, непогода, страха, поплава, огња, мача, најезди и грађанских ратова, од изненадне смрти, непријатељских насртаја, пошаст, фаталне болести и свако зло. Сузе Пресвете Богородице су израз њеног сажаљења према човечанству које је, нажалост, у великој мери изгубило Божије заповести. Садашњи дани искушења су време када се морамо обратити Богу и Његовој Мајци искреном, усрдном молитвом срца.“
Ова икона задивљује својом јединственошћу. При погледу на Анђеле који држе оруђе Муке Господње – крст, сунђер и копље – осећа се страхопоштовање. А Богомладенац окреће лице Своје, као да не жели да види крст припремљен за Њега, у ишчекивању Гетсиманске молитве: „Оче мој! Ако је могуће, нека Мене ова чаша мимоиђе; али не како ја хоћу, него како ти хоћеш“ (Матеј 26:39). Држећи се Своје Пречисте Мајке, Он је чврсто ухватио Њене руке – деца увек траже заштиту и утеху од својих мајки.
O икони
Страсна икона Богородице, као и иконе Смоленска, Иверска, Казанска и друге, припадају иконографском типу Одигитрије, што значи „Путеводитељка“, која води вернике у небеску отаџбину. Међутим, популарност ове иконе повезана је и са бројним чудима које су се дешавала кроз историју.
Прво познато чудо догодило се пре четири века, када је побожна жена по имену Катарина, погођена опседнутошћу демонима, живела у мукама и чак покушала да себи одузме живот, али није успела. У тренуцима бистрине свести, усрдно се молила Пресветој Богородици, тражећи избављење од страдања и заветовала се на монашки постриг. И иако је била излечена од опседнутости демонима, није испунила свој завет и наставила је свој друштвени живот, како то често бива. Болест јој се вратила са новом снагом, подсећајући ме на неиспуњено обећање.
У сну је Пресвета Богородица наредила Катарини да оде у Нижњи Новгород код иконописца Григорија, купи од њега икону и помоли се пред њом. Ова икона је постала позната као Страсна икона Богородице. После Екатерининог исцељења и многи други људи добијали су исцељење, молећи се пред овом иконом, а и друга чудеса су се дешавала Божијом благодаћу.
1641. године, указом цара Алексеја Михајловича, икона је премештена из села Палице у Москву и од тада је 13. августа (26. по новом календару) одређен и дан њеног празновања. Друга прослава се одржава у недељу шесту по Васкрсу, у недељу слепца, у славу чуда која су се догодила на данашњи дан. У Москви, где је икона свечано дочекана, подигнут је храм у њену част, а четири године касније основан је и Страдањски манастир.
Олга Ларкина
