Бродовласник Јован Куртовић имао је флоту од 15 бродова. Године 1782. успоставио је прву директну трговачку линију Трст – Филаделфија, са бродом „Американац“ (Il Naviglio Americano).
Филаделфија средином XVIII века
Филаделфија (на слици) била је у то доба главни град САД, сједиште Конгреса, највећа америчка лука и уједно највећи и најмодернији град државе која је независност прогласила само шест година раније (мада још није стекла пуно међународно признање).
Напомињемо да је то прво путовање обављено при крају америчког рата за независност који ће се окончати 1783.
Трст као главна лука Хабзбуршке монархије
Трст је пак у то вријеме био главна лука Хабзбуршке монархије. Прије Куртовића роба из Хабзбуршке монархије у Америку је стизала искључиво преко посредника, углавном британских или холандских лука и компанија. Куртовић је први искористио статус Трста као слободне луке како би средњу Европу директно повезао са Сједињеним Државама.

Брод „Американац“ и роба којом је трговано
Двајарболни брик „Американац“ је из Трста на своје прво путовање за Филаделфију испловио натоварен корушким гвожђем, пољопривредним оруђима, усољеним месом, воском, тканинама из Чешке, ракијом, ружулином (ликер од ружиних латица), као и фријуланским винима.
Касније је превозио нпр. чешки кристал, стакло, огледала и платно, док се у повратку његов товар састојао од америчке кафе, шећера и индига…

Порекло Јована Куртовића
Јован Куртовић (1718–1809) био је родом из српског села Зачула (некадашња општина Требиње), 15 км удаљеног од Дубровника (Шума Требињска). У селу је постојала црква Св. Пророка Јеремије, кога су, као славу, славиле све сеоске породице (Куртовићи, Пикићи и Станићи).
Цијело село, заједно с црквом, спаљено је и разорено 1992. од стране Хрватске војске, док је Дејтонским споразумом тај крај одузет општини Требиње како би се Република Српска удаљила од мора…
Долазак у Трст и успон у трговини
Први пут Јован Куртовић је стигао у Трст 1737. године, а већ наредне године ту се трајно настанио. У почетку, радио је као носач, па су га завидљивци и касније, када се обогатио, звали „Носач“. Имао је шесторицу браће с којима се удружио у послу, а који су били распоређени по стратешким трговачким тачкама: Беч, Праг, Одеса, Измир….
Изградња Палате Куртовића
Године 1777. по Јовановој наруџбини изграђена је велелепна Палата Куртовића на Пјаци Понте Росо. Главни мајстор био је Андреа Фистер. Осим на Пјацу, палата гледа на Канал Гранде и на цркву Св. Спиридона.

Спор Срба и Грка око цркве Св. Спиридона
Када је крајем 70-их и почетком 80-их година XVIII вијека настао спор између Грка и Срба о власништву над старом православном црквом Св. Спиридона, тршћански Срби су се у писму царици Марији Терезији позивали управо на Јована Куртовића.
Друштвени и економски положај Срба у Трсту
Саопштили су како Срби припадају бољем сталежу, а Грци већином нижем сталежу. Двадесет и три Србина имају своје куће, док од Грка своје куће имају само њих четворица. Међу Србима нема ни једног просјака, а међу Грцима их има четрдесет и осам. Грци имају дванаест царских патената, Срби – двадесет и девет, „а Јово Куртовић сам има их осам“. Од Срба није ниједан банкротирао, а од Грка њих двадесет и три…
Дарови цркви Светог Спиридона
Јеванђеље цркве Св. Спиридона у Трсту, дар Јована Куртовића. Књига је штампана у Москви 1791, док је оков од искуцаног и цизелираног сребра израдио у Венецији 1796.
Такође, Јован Куртовић био je велики добротвор (старе) цркве Св. Спиридона. И данас се у цркви чувају његови дарови: Јеванђеље у окову од цизелираног сребра са представама јеванђелиста и сликама из Христовог живота, као и комплет од четири велика позлаћена свећњака (висине око 2 м).
Свећњаци као сведочанство задужбинарства
Свећњаци цркве Св. Спиридона, дар су Јова Куртовића из 1763. године. Међу осталим црквама и манастирима које је Јован Куртовић издашно помагао, нарочито се истиче манастир Дужи, у коме је јеромонах био његов брат Симеон.
Манастир Дужи и његов значај
Овај Манастир, од мора удаљен 17,5 км, налази се у Републици Српској, југозападно од Требиња, у правцу Дубровника, на ријеци Требишњици. У 16. и 17. вијеку метох манастира Тврдош, у 18. вијеку био је сједиште захумско-херцеговачких владика.






