Светски дан ветра, који се обележава 15. јуна, Србија дочекује са 607 мегавата (MW) ветроелектрана, а до краја године ће се са новим ветроелектранама приближити капацитету од једног гигавата (GW) инсталисане снаге, саопштило је удружење Обновљиви извори енергије (ОИЕ).
Електропривреда Србије (ЕПС) ће, према најавама, ускоро на мрежу прикључити ветропарк Костолац снаге 66 MW, а до краја године очекује се да на мрежи буду ветроелектране Црни врх и Чибук 2, са по 150 MW.
Након два успешно реализована круга аукција за тржишне премије за обновљиве изворе енергије 2023. и 2025. године, ветроелектране су у Србији показале високу конкурентност и уколико се изграде сви аукцијски победници, Србија ће добити више од 1,5 GW електрана на сунце и ветар.
„Аукције су се показале као добитна комбинација за све актере, па се Удружење ОИЕ Србија нада да ће до краја године бити расписан последњи круг аукција за још 300 MW ветра и 100 MW солара, као и да ће држава уважити потребе индустрије да донесе нови трогодишњи план аукција“, наводи се у саопштењу ОИЕ.
Ветроенергија у Србији има дугорочан значај за енергетску сигурност, диверсификацију извора и смањење зависности од фосилних горива, навело је удружење и истакло да су за откључавање пуног потенцијала ветра у наредним годинама кључни додатни развој инфраструктурних капацитета, унапређење регулаторног оквира и ефикасна координација институција.
Светски дан ветра обележава се 15. јуна са циљем да се укаже на значај употребе енергије ветра у енергетској транзицији, смањењу емисија угљен-диоксида и јачању енергетске сигурности.
Глобална ветроенергија бележи нове рекорде
На глобалном нивоу, 2024. година означена је као још једна рекордна за ветар. Према подацима Глобалног савета за енергију ветра (Global Wind Energy Council – GWEC), широм света је током 2024. инсталирано 117 GW нових капацитета, чиме је укупни кумулативни капацитет достигао 1.136 GW. GWEC процењује да ће ове године бити изграђено 139 GW, што би представљало нови историјски максимум.
До 2030. године, према актуелним политикама, глобални сектор ветроенергије могао би да порасте за додатних 981 GW, што значи просечно 164 GW нових инсталација годишње. Ове бројке потврђују да ветроенергија представља један од кључних растућих извора енергије у наредним годинама, преноси Нова економија.
Стање у Европи
Према подацима водеће европске асоцијације за ветар Винд Јуроп (WindEurope), чији је ОИЕ Србија члан, Европа је током 2024. године инсталирала 16,4 GW нових ветроелектрана, од чега су земље ЕУ заслужне за 12,9 GW.
Чак 84 одсто свих нових капацитета изграђено је на копну, што јасно потврђује да је ветроенергија на копну и даље темељ развоја овог сектора. Очекује се да ће до 2030. године 75 одсто нових ветроелектрана и даље бити на копну.
Енергија ветра је 2024. покрила 19 одсто укупне потражње за електричном енергијом у Европској унији. Укупна производња ветроелектрана износила је 475 TWh.
Винд Јуроп очекује да ће ЕУ инсталирати додатних 113 GW ветроелектрана на копну до 2030. године, од чега ће већина (65 одсто) бити реализована путем аукција.
Укупно гледано, Европа сада има 285 GW инсталираних ветроелектрана, 248 GW на копну и 37 GW на мору. У земљама ЕУ је инсталирано 231 GW, од чега је 210 GW на копну, а 21 GW на мору. У наредних пет година, очекује се просечан раст од 31 GW нових капацитета годишње.
