Početna » Ekonomija » Srbija ima 10 vetroelekrana — na koji način bi one mogle da umanje cenu struje?

Srbija ima 10 vetroelekrana — na koji način bi one mogle da umanje cenu struje?

Popularnost elektrana koje koriste snagu vetra u porastu je širom sveta zbog njihove dugoročne ekonomske isplativosti, ali i uloge koje imaju u očuvanju životne sredine.

A kako korišćenjem vetra i vazdušnih struja možemo dobiti energiju? Snažnim kretanjem vazduha koje pokreće sunčeva energija nastaje vetar. On deluje aerodinamičnom silom na propelere vetroturbine i tako se kinetička energija vetra pretvara u mehaničku ili električnu energiju.

Korišćenje strujanja vazduha za proizvodnju energije nije izum novog doba – u Persiji, današnjem Iranu, energija vetra korišćena je za preradu pšenice u mlinovima koji podsećaju na danas poznatije vetrenjače.

Foto: TasteIran

Prve vetroelektrane su nastale u SAD 40-tih godina prošlog veka

Pronalazak elektromotora u 19. veku označio je početak eksperimenata u proizvodnji električne energije, a korišćenje vetra u proizvodnji doživelo je zamah 1930-ih.

U to doba je u Sjedinjenim Američkim Državama počela gradnja prvih vetroelektrana, postrojenja u kojima se vršila elektromehanička konverzija energije vetra.

Foto: FARM SHOW Magazine

Što se tiče Srbije, opština Alibunar je je jedna od opština sa najviše vetropotencijala u Srbiji, pa nije ni čudo što je pre jedanaest godina počela izgradnja prvog vetroparka u južnom Banatu baš na obodima te opštine, na atarima K.O. Vladimirovac, Banatski Karlovac i Nikolinci.

Posle pet godina, septembra 2018. počeo je sa radom vetropark Alibunar, sa 21 turbinom, koje su proizvodile struju snage 42 megavata, što je količina dovoljna za potrebe 38.000 domaćinstava sa prosečnom potrošnjom struje.

Vetroelektrana „Alibunar 1“

Pet godina kasnije, oktobra 2023. otvorena je i druga vetroelektrana, „Alibunar 1“, u većinskom vlasništvu slovenačke firme „Rudis“, koja je pre godinu dana kupila vršački „Balkan elektrik“, koji je već imao važeću građevinsku dozvolu za izgradnju vetroparka.

Foto: Vetropark Alibunar 1

Ova elektrana, snege devet megavata, sa tri turbine, proizvodi između 27 i 29 gigavatčasova električne energije godišnje, što je dovoljno za snabdevanje 6.000 domaćinstava, saopšteno je iz „Rudisa“.

Vrednost investicije iznosila je 15.522 miliona evra, a 75 odsto novca obezbedila je Nova ljubljanska banka, a na osnovu kredita sa rokom dospeća od 15 godina. Kompanija „Rudis” poseduje 25 odsto vrednosti investicije.

Tri vetroturbine elektrane povezane su sa postojećom trafostanicom „Alibunar mini”, preko koje se struja isporučuje i sa vetroparka izgrađenog 2018. godine.

Uvertira za drugi talas investicija u energiju vetra u Srbiji

Moglo bi se reći da vetropark Alibunar 1 predstavlja uvertiru za drugi talas investicija u energiju vetra u Srbiji.

Ukupna snaga prvih osam izgrađenih vetroparkova iznosi 398,3 MW. Poslednja vetroelektrana puštena u rad bila je „Čibuk“.

Puštanjem u rad „Krivače“ Srbija je zvanično dobila deseti vetropark.

Foto: Bizlife / Vetropark „Krivača“

U ovoj tabeli je spisak svih deset vetroparkova u Srbiji i njihovih osnivača.

Devreč Tutin 500 (kW) 2011. HIDROWIND D.o.o
Kula Kula 9.900 2016. MK-FINTEL WIND AD
La Pičolina Vršac 6.600 2016. MK-FINTEL WIND AD
Malibunar Alibunar 8.000 2017. Electrawinds Mali WF d.o.o. Beograd-Novi Beograd
Alibunar Alibunar 42.000 2018. ELECTRAWINDS-S DOO Beograd
Kovačica Kovačica 104.500 2019. Electrawinds K-Wind d.o.o Beograd-Novi Beograd
Košava Vršac 68.000 MK-FINTEL WIND AD
Čibuk Kovin 158.460 2019. VATROELEKTRANE BALKANA D.O.O
Alibunar I Alibunar 9.000 oktobar 2023. (probni rad) Rudis
Krivača Golubac 105.600 2024. MK Group i Alfi Green Energy

U kvoti je i vetropark Plandište, snage 102 MW, koji je u izgradnji. Kostolac, snage 66 MW, nije u kvoti, ali se očekuje da će njegova izgradnja biti završena do kraja 2024.

Sličnost ovog projekta sa onim koji je „Rudis“ završio, jeste da imaju kapacitet manji od 10 MW što znači da mogu da budu povezani na distributivnu mrežu, a ne na prenosni sistem.

Ipak, očekuje se da drugi talas predvode projekti koji su pobedili na prvim aukcijama u Srbiji. U avgustu su subvencije države osvojila četiri projekta, koja su ispunila kvotu od 400 MW.

Šta to znači za potrošače električne energije u Srbiji?

Obnovljivi izvori energije bi mogli da umanje cenu struje za građane ukoliko su na odgovarajući način sprovedeni na mrežu snabdevanja.

No, model po kojem se taj proces odvija u Srbiji može imati suprotan efekat.

„Da biste pustili vetar u mrežu, svaki operator vetra u cenu mora da ugradi deo koji plaća Elektroprivredi Srbije za pristup mreži.“Cenu struje će toliko opteretiti obnovljivi izvori, da će ljudi kod nas praktično zamrzeti ove izvore energije“, tvrdi Zvezdan Kalmar.

Važna je i prosečna snaga vetra na određenom podneblju, kao i stabilnost strujanja vazduha na tom mestu.Vetrogeneratori se uglavnom postavljaju na velikim visinama, jer su tamo strujanja vazduha učestalija i jača. Horizontalne vetroturbine, poznate i kao moderne vetrenjače, češće se mogu videti u vetroparkovima, kako u svetu, tako i u Srbiji.Postoje i vertikalne koje se ređe upotrebljavaju.

2021. godine je tadašnja ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović istakla je u da je cilj Vlade Srbije da do 2040. godine najmanje 40 odsto energije dolazi iz obnovljivih izvora.

Međutim, Zvezdan Kalmar, koordinator za energiju i klimatske promene u Centru za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) smatra da praksa u našoj zemlji izgleda nešto drugačije.

„U ovom trenutku u Srbiji vetroenergija nije zelena energija, niti će to biti.To će se desiti isključivo onda kada ona ne bude integrisana u sistem uz pomoć energije koja dolazi iz uglja“, objašnjava on.

Za integraciju u sistem sagoreva se dodatna količina uglja u termoelektranama.

Na taj način dolazi do povećanja zagađenja vazduha, a može doći i do ekonomskih gubitaka.

Neophodno je održavati nivo rada blokova u termocentralama zbog stabilnosti mreže i u trenucima kada se u sistem pušta energija iz obnovljivih izvora, ugalj u tim postrojenjima sagoreva se u „prazno“, kaže Kalmar.

„Država je zbog toga namerno minirala proces implementacije obnovljivih izvora uvođenjem kvota i limitiranim izdavanjem dozvola za izgradnju“, tvrdi on.

Po njegovom mišljenju, rešenje bi moglo da predstavlja korišćenje hidrocentrala ili baterija koje nisu litijumske.

 

Izvor: balkangreenenergynews.com, start013.rs, b92, rs.bloombergadria.com

Pripremila redakcija Kompas info
Povezani članci:

Portal Kompas Info posebnu pažnju posvećuje temama koje se tiču društva, ekonomije, vere, kulture, istorije, tradicije i identiteta naroda koji žive u ovom regionu. Želimo da vam pružimo objektivan, balansiran i progresivan pogled na svet oko nas, kao i da podstaknemo na razmišljanje, diskusiju i delovanje u pravcu boljeg društva za sve nas.