„Крајишник је по свом нагону у души уметник. Тражи и налази етику и естетику у природи, народу и себи самом…“. Овим речима Спиридон Шпиро Боцарић описао је Крајишнике, али и себе.
Академски сликар, етнограф, музеолог, фотограф, публициста и први управник Музеја Врбаске бановине оставио је неизбрисив траг у културној историји Бањалуке и Босанске крајине.
Рођен је пре 150 година – 24. маја 1876. године у Будви, у трговачкој породици. Љубав према сликарству развио је још у детињству, а први учитељ био му је старији брат Анастас Боцарић, такође сликар. Са само 18 година одлази у Венецију, где изучава сликарство на престижним уметничким школама.
Након школовања боравио је у Новом Саду, Мостару и Сарајеву, а управо су браћа Боцарић означила прелаз са традиционалног иконописа ка модерном сликарству у БиХ. Историчари уметности сматрају их пионирима домаће ликовне сцене.
Портретиста сарајевске елите
Од 1897. до 1914. године Шпиро Боцарић живео је у Сарајеву, где је стекао велики углед као портретиста. Сликао је угледне трговце, свештенике, политичаре и богате породице, а његови радови красили су домове тадашње елите.
Посебно се издваја „Портрет трговца“ из 1899. године, који се и данас сматра једним од његових најзначајнијих дела. Боцарић је 1902. године насликао и портрет краљице Драге Обреновић.
Поред портрета, радио је и иконостасе за православне храмове, а његов рад хвалио је и књижевни часопис „Босанска вила“, препоручујући га српским црквеним општинама и наручиоцима.
Пријатељство са Петром Кочићем
Преломни тренутак у његовом животу било је пријатељство са књижевником Петром Кочићем. Управо је Кочић код Боцарића пробудио дубоко интересовање за народну уметност, обичаје и традицију Босанске крајине.
Боцарић је путовао по Змијању и другим крајишким крајевима, проучавао народне ношње, орнаменте, предмете и обичаје, бележећи све фотоапаратом, цртежом и камером.
Његова фасцинација народном орнаментиком касније ће резултовати монографијом „Народна орнаментика Врбаске бановине“, која је објављена постхумно.
Бањалука и Музеј Врбаске бановине
Након избијања Првог светског рата, аустроугарске власти протерале су га из Сарајева у Бањалуку. Иако је у град стигао силом прилика, управо ту је оставио највећи траг.
Одлуком бана Светислава Тисе Милосављевића, 1930. године постаје први управник Музеја Врбаске бановине, претече данашњег Музеја Републике Српске.
Са огромним ентузијазмом организовао је музејске збирке, прикупљао етнографске предмете, народне ношње, оружје, старе рукописе и уметничка дела. Захваљујући њему, сачуван је велики део културне баштине Босанске крајине.
Боцарић је сматрао да су народни везови, орнаменти и песме највеће духовно благо народа.
Фотографија и први филмови о Крајини
Поред сликарства, Боцарић се бавио фотографијом и филмом. Његове фотографије данас представљају драгоцено сведочанство о изгледу старих градова, села и људи у БиХ.
Тридесетих година прошлог века снимао је и етнографске филмове о Врбаској бановини. Иако је већина филмског материјала изгубљена, сачуван је филм о Врбаској бановини, који се данас чува у Музеју Републике Српске и сматра најзначајнијим филмским записом старе Крајине пре Другог светског рата, пише Глас Српске.
Трагичан крај
Усташке власти ухапсиле су Шпиру Боцарића у јулу 1941. године. Најпре је смењен са места управника музеја, а потом одведен у затвор.
Према већини историјских извора, транспортован је у Госпић, а затим у систем логора Јадовно, где је убијен и бачен у Шаранову јаму.
Његова кћерка Јелисавета касније је сведочила да је Боцарић одбијао да напусти Бањалуку јер је веровао да никоме није учинио зло.
Наслеђе великог прегаоца
Данас се у Музеју Републике Српске чува десетине његових слика, фотографија и докумената. Његова дела налазе се и у музејима у Сарајеву, Тополи и бројним приватним колекцијама.
Историчари уметности истичу да је Шпиро Боцарић био оно што је Петар Кочић био у књижевности, а Владо Милошевић у музици – симбол културног развоја Бањалуке и Босанске крајине.
Својим радом сачувао је део идентитета народа и оставио наслеђе које и данас представља један од темеља културне историје Републике Српске.
