Sokolarstvo je drevna veština koja je nastala u centralnoj Aziji i stara je oko 4200 godina. Prvobitno je to bila samo privilegija kraljeva i plemića. Srbija ima veoma dugu tradiciju sokolarstva jer je manastir Studenica bila sokolarski centar Evrope. Začetnici ove tradicije su kod nas bili Nemanjići, međutim, ova tradicija se na neko vreme izgubila kod nas, da bi oživljenje doživela krajem 80-tih godina prošlog veka.

Cilj ove drevne veštine jeste da lov bude plemenita veština gde će ljudi iz upotrebe izbaciti vatreno oružje i loviti uz pomoć ptice grabljivice, odnosno na što prirodniji način. Ovo daje plenu šansu da se izbori i time borbu čini istinskom i neizvesnom. Upravo ovo izdvaja sokolarstvo od ostalih vidova lova.

Sokolarstvo nije samo lov sa sokolima

Pod sokolarstvo spada i: orlarstvo, jastrebarstvo i sovlarstvo. Sokolarstvo ima široku primenu i nije više samo način lova. Iz nje se izrodila biološka zaštita, prirodan način zaštite protiv neželjenih ptica. Hani Girgis je prvi čovek koji je u Srbiju uveo biološku zaštitu i on naglašava da je biološka zaštita stvar od državnog značaja. On kaže: „Uz pomoć ptica grabljivica čuvamo ljudske živote, aerodrome (avion može pri poletanju da usisa neželjene ptice i da se sruši) i očuvavamo prirodu. Nažalost naš aerodrom „Nikola Tesla“ nema ovaj vid prirodne zaštite, dok je u Evropi i Americi ovo već postao standard.

Praktična primena sokolarstva

Girgis se nada da će se ovo ostvariti ubrzo i u Srbiji. Ističe da su ljudi u svetu ugostiteljstva prepoznali njegov rad pa je tako angažovan od juga do severa naše zemlje. Golf tereni su takođe nešto što zahteva ovu veštinu, jer vrane zbog količine glista koje love često uništavaju travnate terene. Jastrebovi ne napadaju već samo rasteruju vrane. One su one takođe pod zaštitom.

Parking mesta aviona su još jedno mesto gde sokolari koriste svoje tehnike. Naime, ove hale su pune golubova koji se često gnezde u tim halama, obitavaju tu i uriniraju na avione što oštećuje farbu. Ovo predstavlja veliki izdatak za avio kompanije pa oni iz tog razloga angažuju sokolare. Jastrebovi rasteruju golubove i dresirani su da se ne hrani golubovima jer su golubovi prenosioci zaraznih bolesti. Razlog zašto je došlo do prenamnoženja golubova i vrana je upravo mali broj ptica grabljivica. Ove ptice se lako adaptiraju i prave ogromne štete, pogotovo poljoprivrednicima. Zbog ove činjenice je svetu potreban sve veći broj sokolara.

Oprema za sokolarstvo

Najbitnija stvar je sokolarska rukavica. Postoje rukavica za orla koja je veća i za jastreba koja je manja. Takođe bitna je i kapa za orla, odnosno ženku orla. Stavlja se na glavu orla da bi mu se smanjio stres i povećao fokus. Ona je ta koja štedi ptici energiju. u sokolaraskom pojasu se drži meso koje je sigurna hrana za grabljivicu i sokolarski mamac. Sokolarski mamac je veštački plen koji sa većih udaljenosti uvek vraća pticu do sokolara. Ovaj mamac se najviše upotrebljava kod treninga i lova jastreba kokošara i sokola.

Najznačajniji predstavnici među pticama grabljivicama

Najznačajniji predstavnici među pticama grabljivicama su: jastrebovi, sove, orlovi, i harijeri (mešanac harisovog jastreba i surog orla) . Od jastrebova bi izdvojili jastreba kokošara i harisovog jastreba. Jastreb kokošar je jedan od najuniverzalnijih lovaca jer lovi i na otvorenim prostranstvima kao što su poljane i šume. On je među najbržim pticama grabljivicama jer ubrzava do 100 na čas kilometara za 5 sekundi.

Najbrža ptica je sivi soko koji je najbrži živi stvor na planeti i dostiže brzinu od 350 kilometara na čas. Oni žive u dolini reka i planina i ne vole šume. Zaštićen je kao prirodna retkost na teritoriji Srbije i strogo je kažnjivo njegovo hvatanje, uzurpiranje i ubijanje. Procenjuje se da ima negde oko 20.000 parova sivog sokola u Evropi. Bitno je pomenuti i surog orla koga je nemoguće pripitomiti i odnos sa njim se zasniva na poverenju. On je najatraktivniji orao u sokolarstvu jer je jako dobar lovac. Sa njim se mogu loviti jeleni, zečevi, divokoze, srne pa čak i vukovi, lisice i šakali. Bitno je naglasiti da grabljivice lete svaki dan osim u danima mitarenja, odnosno kada menjaju perje.

Okret ka prirodi

Mladi gospodin, Hani Girgis savetuje da se mladi vrate prirodi i barem na kratko odvoje od mobilnih telefona, računara i društvenih mreža. Napominje da je sokolarstvo bitno održavati zbog tradicije i predanja naših predaka, a upravo to i čini udruženje „Društvo sokolara Srbije“. Radan Bulatović, još jedan istaknuti sokolar kaže da je sokolarstvo, odnosno ovakav tip lova je nešto što je normalan fenomen u prirodi. Ptica ima potrebu da lovi i to je nešto što je čini srećnom.