Соколарство је древна вештина која је настала у централној Азији и стара је око 4200 година. Првобитно је то била само привилегија краљева и племића. Србија има веома дугу традицију соколарства јер је манастир Студеница била соколарски центар Европе. Зачетници ове традиције су код нас били Немањићи, међутим, ова традиција се на неко време изгубила код нас, да би оживљење доживела крајем 80-тих година прошлог века.

Циљ ове древне вештине јесте да лов буде племенита вештина где ће људи из употребе избацити ватрено оружје и ловити уз помоћ птице грабљивице, односно на што природнији начин. Ово даје плену шансу да се избори и тиме борбу чини истинском и неизвесном. Управо ово издваја соколарство од осталих видова лова.

Соколарство није само лов са соколима

Под соколарство спада и: орларство, јастребарство и совларство. Соколарство има широку примену и није више само начин лова. Из ње се изродила биолошка заштита, природан начин заштите против нежељених птица. Хани Гиргис је први човек који је у Србију увео биолошку заштиту и он наглашава да је биолошка заштита ствар од државног значаја. Он каже: „Уз помоћ птица грабљивица чувамо људске животе, аеродроме (авион може при полетању да усиса нежељене птице и да се сруши) и очувавамо природу. Нажалост наш аеродром „Никола Тесла“ нема овај вид природне заштите, док је у Европи и Америци ово већ постао стандард.

Практична примена соколарства

Гиргис се нада да ће се ово остварити убрзо и у Србији. Истиче да су људи у свету угоститељства препознали његов рад па је тако ангажован од југа до севера наше земље. Голф терени су такође нешто што захтева ову вештину, јер вране због количине глиста које лове често уништавају травнате терене. Јастребови не нападају већ само растерују вране. Оне су оне такође под заштитом.

Паркинг места авиона су још једно место где соколари користе своје технике. Наиме, ове хале су пуне голубова који се често гнезде у тим халама, обитавају ту и уринирају на авионе што оштећује фарбу. Ово представља велики издатак за авио компаније па они из тог разлога ангажују соколаре. Јастребови растерују голубове и дресирани су да се не храни голубовима јер су голубови преносиоци заразних болести. Разлог зашто је дошло до пренамножења голубова и врана је управо мали број птица грабљивица. Ове птице се лако адаптирају и праве огромне штете, поготово пољопривредницима. Због ове чињенице је свету потребан све већи број соколара.

Опрема за соколарство

Најбитнија ствар је соколарска рукавица. Постоје рукавица за орла која је већа и за јастреба која је мања. Такође битна је и капа за орла, односно женку орла. Ставља се на главу орла да би му се смањио стрес и повећао фокус. Она је та која штеди птици енергију. у соколараском појасу се држи месо које је сигурна храна за грабљивицу и соколарски мамац. Соколарски мамац је вештачки плен који са већих удаљености увек враћа птицу до соколара. Овај мамац се највише употребљава код тренинга и лова јастреба кокошара и сокола.

Најзначајнији представници међу птицама грабљивицама

Најзначајнији представници међу птицама грабљивицама су: јастребови, сове, орлови, и харијери (мешанац харисовог јастреба и сурог орла) . Од јастребова би издвојили јастреба кокошара и харисовог јастреба. Јастреб кокошар је један од најуниверзалнијих ловаца јер лови и на отвореним пространствима као што су пољане и шуме. Он је међу најбржим птицама грабљивицама јер убрзава до 100 на час километара за 5 секунди.

Најбржа птица је сиви соко који је најбржи живи створ на планети и достиже брзину од 350 километара на час. Они живе у долини река и планина и не воле шуме. Заштићен је као природна реткост на територији Србије и строго је кажњиво његово хватање, узурпирање и убијање. Процењује се да има негде око 20.000 парова сивог сокола у Европи. Битно је поменути и сурог орла кога је немогуће припитомити и однос са њим се заснива на поверењу. Он је најатрактивнији орао у соколарству јер је јако добар ловац. Са њим се могу ловити јелени, зечеви, дивокозе, срне па чак и вукови, лисице и шакали. Битно је нагласити да грабљивице лете сваки дан осим у данима митарења, односно када мењају перје.

Oкрет ка природи

Млади господин, Хани Гиргис саветује да се млади врате природи и барем на кратко одвоје од мобилних телефона, рачунара и друштвених мрежа. Напомиње да је соколарство битно одржавати због традиције и предања наших предака, а управо то и чини удружење „Друштво соколара Србије“. Радан Булатовић, још један истакнути соколар каже да је соколарство, односно овакав тип лова је нешто што је нормалан феномен у природи. Птица има потребу да лови и то је нешто што је чини срећном.