Готово свака пета особа у Србији живи у ризику од сиромаштва и социјалне искључености. Најосетљивије категорије су деца и најстарији, али у ризику може да буде свако – жене, самозапослена лица, запослени у државном сектору. Србија је међу земљама која је знатно напредовала, оцењено је на конференцији Уједињених нација и Европске уније „Од економског раста ка заједничком благостању“, али искорењивање сиромаштва мора да остане приоритет.
Сиромаштво има много лица. То није само питање новца већ и немање грејања, интернета или је здравствена установа предалеко. Да би се смањило сиромаштво потребно је изградити систем који штити људе и отвара могућности.
„Србија је на том путу већ остварила значајан напредак, а кроз наше партнерство са Европском унијом радимо на томе да економски раст и социјална укљученост напредују заједно — како би се осетио у свакој заједници“, рекла је Матилде Морт, стална координаторка УН у Србији.
Сиромаштво не погађа све регионе подједнако. Искораком из Београда где је у ризику 8,7 одсто грађана, проценат се повећава – у Војводини 21 одсто, Шумадији и Западној Србији 23, а Јужној и Источној Србији чак 27,7 одсто. Решење је у инвестирању у образовање и запошљавање у руралним подручјима.
„Од 2014. ЕУ је уложила више од 91 милион евра у јачање система социјалне заштите, образовања и у запошљавање, са посебним фокусом на маргинализоване групе. Планом раста за Западни Балкан Србији је омогућен приступ средствима у износу од 1,6 милијарди евра за кључне реформе, а за посебан програм за запошљавање и социјално укључивање издвојиће се 27 милиона евра за период од 2024. до 2027. године“, рекла је Пламена Халачева, заменица шефа Делегације ЕУ у Србији.
Готово 75 одсто оних који обављају неплаћене послове у кући су жене. Жене са 25 одсто предњаче и у популацији најстаријих суграђана који су у ризику од сиромаштва.
„Економским учешћем жена и улагањем у здраво и активно старење, поред тога што јачамо породице – ми суштински смањујемо сиромаштво и улажемо у отпорну будућност за све генерације у Србији“, рекла је Борка Јеремић, шефица Популационог фонда УН за Србију.
Сиромаштво је уско повезано и са здравственим изазовима. Чак и уз неспорна побољшања у заштити, више од једне трећине здравствених расхода грађани покривају из сопственог џепа.
„Добро осмишљена и континуирана социјална улагања не само да ублажавају тешкоће, већ и оспособљавају људе, граде отпорност и покрећу дугорочни раст“, рекла је Дејана Костадинова, директорка Уницефа у Србији.
Кључну улогу свакако има држава. У буџету се повећавају средства за социјалне програме, здравство и образовање.
Међу најновијим програмима је Гаранција за младе, која се у сарадњи са Европском унијом спроводи као пилот пројекат у Крушевцу, Нишу и Сремској Митровици, обухватајући 20 локалних самоуправа, а усмерен је на решавање питања запошљавања и социјалне укључености.
