Током мартовског погрома 2004. године на Косову и Метохији, Србија је ушла у један од најтежих периода у својој историји. У таласу организованих напада, запаљено је више десетина српских цркава и манастира, уништена је имовина, а хиљаде Срба било је принуђено да напусти своја огњишта. У тим данима, улога међународних снага, пре свега KFOR, била је под посебном лупом јавности.
У оквиру италијанског контингента КФОР-а, који је у том периоду важио за један од најискуснијих и најбоље организованих, посебно су се истицале јединице попут падобранске бригаде Folgore и специјалних снага Col Moschin. Њихов задатак није био само војно присуство, већ и непосредна заштита угрожених цивилних објеката и верских светиња Српске православне цркве.
Одбрана светиња у данима хаоса
Према извештајима међународних мисија, сведочењима локалног становништва и каснијим анализама безбедносних структура, управо су поједини италијански војни одреди одиграли значајну улогу у спречавању даљег уништавања кључних православних светиња. Међу њима се посебно издвајају манастири под заштитом УНЕСКО-а, попут Пећке патријаршије, као и други духовни центри попут Високих Дечана и Грачанице.
У тренуцима када су многи објекти били изложени директним нападима, припадници КФОР-а постављали су заштитне кордоне, евакуисали угрожене и у више случајева физички спречавали улазак група које су покушавале да продру у манастирске комплексе.
Управо та одлучност појединих јединица, како се наводи у више анализа посматрача тог периода, допринела је да део српског културног и духовног наслеђа буде сачуван од потпуног уништења.
Италијански официри и питање личне храбрости
У појединим сећањима и текстовима који су се касније појављивали у регионалним медијима, помињу се и официри италијанског КФОР-а, међу њима и име генерала Рафаелеа Лубинија, као припадника командне структуре која је у том периоду руководила деловима операција на терену.
Иако се у јавности често поједностављује улога појединаца, војна историја овог периода показује да су одлуке доношене у сложеној хијерархији, у оквиру мисије КФОР-а и под командом НАТО структура.
Упркос тој хијерархији која је владала, управо су дисциплина, професионализам и спремност на ризик појединих јединица били пресудни у тренуцима када је ситуација на терену измицала контроли.
Памћење и историјска перспектива
Догађаји из марта 2004. године и данас остају једна од најболнијих тема новије историје на Косову и Метохији. За српски народ, мартовски погром је симбол страдања.
За међународне снаге, то је период у којем су се суочиле са ограничењима мандата и тежином одговорности у мултиетничком конфликтном простору, иако већина припадника тих међународних снага није обављала свој посао како би заштитила српски народ.
Ипак, и у таквој констелацији ствари било је међу овим редовима људи који су били светло у тами, а један од таквих је и генерал Рафаеле Лубини.
У том контексту, улога појединих војника и јединица, укључујући и ова два италијанска контингента, често се у јавном дискурсу посматрају као пример професионалне војне етике у условима хаоса који је владао на јужној српској покрајини.
