U kulturi i medijima, vodi se kulturološki rat između različitih vrednosti, koji deli društvo, ali ima za cilj da jedna strana prestane da postoji. Postoji jednolično mišljenje koje je društveno prihvatljivo. Najistaknutija tema koja se nameće u takvoj atmosferi jeste narativ nove modernosti, koji nalaže destrukciju svih istinskih, ljudskih vrednosti. I njegovo iskonsko oruđe – pojam autošovinizma i pojam radikalnog feminizma, koji su se podlo uvukli u sve pore našeg društva i sistematski ga razaraju. Sfera delovanja medija u tom nastojanju – pretežno se svodi na kulturu, jer se mejnstirm struja vodi misijom promene kulture kroz različite faze delovanja i sfere uticaja. Svest postaje sužena, a savest mrtva.
Danas se kroz svaki segment života prožima težnja da se stvori nova, univerzalna kulturna scena, pod okriljem stava da su kulturološka, etnička i verska podeljenost samo teret koji ograničava pojedinca i degradira njegovu ličnost.
Radikalni feminizam predstavlja osnovni mehanizam manipulacije u domenu skrnavljenja tradicionalnih vrednosti i usmeravanja kulturoloških tokova današnjice ka globalističkim trendovima, dok je kult ženstvenosti najpodložnija žrtva mašinerije ispravljanja narativa.
Industrijska revolucija imala je za posledicu temeljnu promenu u ženskoj odeći i odbacivanje dugo negovanog ženstvenog izgleda. Došlo je do pojave pojma rodne ravnopravnosti i značajne uloge koju je žena odigrala u svetskoj industriji. Garderoba je za radnu ženu mogla označavati nezavisnost, kakvu ona do tada nije poznavala, jer sada je novac koji zaradi bio njen vlastit, a ne novac porodice kojoj pripada. Ženama su date naizgled odrešene ruke i potpuna sloboda u izražavanju ličnosti, ali su time postale deo političkog projekta koji teži da uništi kult žene i majke, a čovečanstvo dovede do ivice propasti. Kako je feminizam ideološki pokret koji ženu ,,oslobađa od patrijarhalne uloge domaćice i majke”, tako je svirepo uslovljava na služenje nekoj industriji ili ideologiji. Žene su vekovima bile degradirane i sputavane u svom duhovnom napretku, ali to se sa pojavom feminizma nije značajno promenilo. Nije se promenilo ni sa standardizacijom formalnog obrazovanja, niti sa uvođenjem prava na političko delovanje. Promeniće se onda kada kulturno dejstvo bude isticalo značaj duhovnosti, mudrosti i plemenitosti; model žene koja se bavi filozofijom i teži ka idealima srpskog istorijskog feminizma.
Istorija našeg naroda broji jake, potresne priče o hrabrim Srpkinjama, koje su ratovale za svoju domovinu i borile se za očuvanje etničkog identiteta. Međutim, savremeni život je svirepo odvukao žene u zabludu da ih fakultetska diploma čini superiornijim od tadašnjih žena, te zanemaruju svoje susštinsko neznanje i lenjost koja ih vodi ka gnevu. Tako smo dočekali vreme žena koje, pored svedočanstava o Čučuk Stani, Milunki Savić, Nadeždi Petrović i još stotinama istaknutih ličnosti među našim ženama, ne prezaju da govore o ugnjetavanju ženske ličnosti u okvirima patrijarhalnog društva.
Značajno je istaći činjenicu da aktivisti koji zastupaju načela radikalnog feminizma, nisu realistični u pogledu sagledavanja okolnosti života u prošlosti, iz perspektive današnjice. Kada se govori o tome koliko su žene u doba patrijarhata mučnije živele, ne ističe se da je dato vreme nalagalo teže životne okolnosti, te da su i muškarci nekada živeli teže nego danas. Govore kao da su vreme, život i muška bića jedna konstanta koja ženama nalaže različite okvire delovanja u različitim istorijskim epohama. Ako je bilo razbojničkih, krvoločnih doba u istoriji, kada je uloga muškarca bila da brani porodicu od ljudi i zveri, da cepa drva i svakodnevno ide u lov, žena je bila povlašćena time što se od nje očekivalo da čisti, kuva i provodi vreme sa svojom decom. Patrijarhat podrazumeva uređenje društva i porodice u kojem muškarac preuzima žrtvu, a plemenite poslove poput vaspitanja dece – prepušta ženi. Ako se pojam patrijarhata izvadi iz vremenskog konteksta, on apsolutno gubi smisao. Niti smo danas izloženi opasnostima kakve su nekada vrebale, niti peremo veš na reci, niti živimo u strepnji da nam dete neće preživeti najranije doba. Tu dolazimo do još jedne manipulacije kojom se služe predvodnici nevladinih sektora za zaštitu ženskih prava, koji ističu da je patrijarhalno uređenje društva uslovilo ženu na loše psihološko delovanje prema sopstvenoj deci. Naglašavaju da žene nisu bile dovoljno nežne i bliske sa svojom decom, izuzimajući činjenicu da je to surovo vreme obeleženo velikom smrtnošću male dece. Žene su rađale po četrdesetoro dece, da bi im preživelo dvoje do petoro. Da li su one u sebi imale dovoljno snage da budu besomučno vezane za decu koja će umreti?
Važno je naglasiti da su žene današnjice lišene plemenitosti i stvaralačkog duha, koji su krasili ženu u Staroj Srbiji. Nekada su žene stvarale umetnička remek dela, nesvesne svog talenta i svojih umeća. Bogato istkani ćilimi, izvezeni jeleci i gobleni, ispleteni džemperi, koje su nam ostavile u amanet, definišu kulturnu baštinu našeg naroda. Naroda koji je dozvolio da se danas kojekakva Marina Abramović nazove umetnikom. Protiv takvih kulturoloških pojava, možemo se braniti samo obrazovanjem. U suprotnom će naše neuke glave odlepršati ka kvazielitističkim idealima koje nam nameće Zapad i doprineti degradaciji društva i umetnosti, oskrnavljujući kult prave žene. Žene koja je slobodna da misli i zna, koja se ne mora dodvoravati vrlom novom svetu. Žene koja ne zazire od reakcija sredine – medijski izmanipulisane ili potčinjene ličnim kompleksima niže vrednosti (zbog čega utočište pronalazi u negiranju istorijskih i kulturoloških vrednosti svog naroda, odnosno u autošovinizmu). Radikalni feminizam u potpunosti je izbezumio žene, koje su postale žrtve statusne zebnje, izgubile su umetničku nadarenost i postale lenje u izražavanju sopstvene ličnosti. Feminizam je samo zloupotrebo ideal žene, zarad komercijalizacije svojih ideja i ideologija. Toliko je otišao daleko da najbolje žene nisu prirodne nego transformisane žene. Danas se dragocenošću smatra sve što je novčano skupo, i sve postaje stvar trgovine. Sve sa čim se trguje, po automatizmu večnosti jeste odmah jeftino i na prodaju. Ne govori se o tome da luksuz podrazumeva istorijski značaj, tradiciju, umetničku vrednost i nadasve smislenost. Umetnost jednog istorijskog poglavalja oslikava ideal žene koja je u to doba živela i stvarala. Savremena umetnost o nama govori samo jedno – danas živimo u bezumlju, u svetu obezvređene logike i praznih ideala.
Neda Petrović za Kompas info
