Evropska unija, Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i drugi potpisali su međunarodni ugovor o veštačkoj inteligenciji u četvrtak, saopštio je Savet Evrope.
Saopšteno je da je ugovor prvi međunarodno pravno obavezujući sporazum o upotrebi sistema veštačke inteligencije.
Šta je još rekao Savet Evrope?
„Moramo osigurati da porast veštačke inteligencije podržava naše standarde, umesto da ih podriva“, rekla je generalna sekretarka Saveta Evrope Marija Pejčinović Burić.
Ona je istakla da je tekst „otvoreni ugovor sa potencijalno globalnim dometom“ i pozvala više zemalja da potpišu ugovor, kao i da one koje su već to učinile pristupe njegovoj ratifikaciji.
Ugovor obezbeđuje pravni okvir
U saopštenju Saveta navedeno je da ugovor „obezbeđuje pravni okvir koji pokriva ceo životni ciklus sistema veštačke inteligencije.“
„Promoviše napredak i inovacije u oblasti veštačke inteligencije, dok upravlja rizicima koje ona može predstavljati po ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava,“ naglašeno je u tekstu.
Ugovor je otvoren za potpisivanje na konferenciji ministara pravde Saveta Evrope u prestonici Litvanije, Vilnjusu.
On dolazi samo nekoliko meseci nakon što su ministri Evropske unije dali konačnu saglasnost za Zakon o veštačkoj inteligenciji, koji ima za cilj da reguliše upotrebu veštačke inteligencije u sektorima visokog rizika.
Ko je još potpisao ugovor?
Osim Evropske unije, SAD i Velike Britanije, ugovor su potpisali i Andora, Gruzija, Island, Norveška, Moldavija, San Marino i Izrael.
Takođe, u pregovorima o ugovoru učestvovale su i Argentina, Australija, Kanada, Kostarika, Vatikan, Japan, Meksiko, Peru i Urugvaj.
Savet Evrope je organizacija sa sedištem u Strazburu, Francuska, čiji je zadatak zaštita ljudskih prava. Ima 47 država članica, uključujući 27 država članica Evropske unije.
Zabrinutost u vezi sa primnjivošću odredbi
Nevladina organizacija izražava zabrinutost u vezi sa „primenjivošću“ odredbi
Frančeska Fanući, pravna ekspertkinja Evropskog centra za pravo nevladinih organizacija (ECNL) sa sedištem u Hagu, izjavila je za agenciju Rojters da je sporazum „razvodnjen“ u opšti set principa.
„Formulacija principa i obaveza u ovoj konvenciji je toliko široka i puna ograda da postavlja ozbiljna pitanja o njihovoj pravnoj sigurnosti i efikasnoj primeni“, rekla je ona.
Fanući je takođe ukazala na izuzetke za sisteme veštačke inteligencije u svrhu nacionalne bezbednosti i ograničenu kontrolu privatnih kompanija u poređenju sa javnim sektorom.
