Господ у дане Свога страдања узима најбоље од нас. Узео ми је брата, колегу и свештеника Ненада Митрића и његову љубљену супругу и саборца Неду. Остало је иза Ненада све што је стицао, троје дјеце као три анђела. Скромност и врлина од првог дана богословије до последњег испита на факултету који смо спремали. Падала је нека досадна киша, ја те питам шта сад поносно одговараш служба Богу и роду, Неда и даће Господ дјечицом да нас награди. И ми смо били награђени тобом, ведрим човјеком, дивна васпитања који молитву носи између осмјеха. У највећом животним радостима био сам ту и ти си био код мене.
Тек ме туга обавезује, тек ме трагедија дужи. Василје, Теодора и Данило ће вјечно бити неутјешни, али толико си добра посијао за кратког вијека да ће они скупљати читав живот.
Твоји сирочићи ће бити наши, свих људи које је Бог ставио на твој пут свештенослужитеља. Од те давне 2008. године до последњег часа. Излила се киша, обилно небо плаче, Престо се радује добили смо молитвеника пред Христом. Нико не може изрећи тугу родитеља, породице, браће и сестара, нама је срце препукло. Кандила у нашим домовима, ваша имена у Проскомидији су залог наш да нема смрти, само сеобе, а у Чаши евхаристије смо једно. Коначно да признам, био си бољи голман од мене. Бранио си живот. Помени брате, земо, оче, колего. Ти си постао наш завјет, наша опомене и наш испит. Вјечан вам помен, достојни блаженства.
Небојша Лазић
Свештеници су направили апел за помоћ дјеци. Линк: https://t.co/yFuMiCJGqi
Молим вас подјелите https://t.co/93K2rplmEn pic.twitter.com/mBRh4ZPX5o
— Севастократор (@Sevastokrator3) April 3, 2026
