Највећа заблуда у свету нутриционизма и фитнеса је да је сарадња са нутриционистом нешто што је једнократна услуга. Сви хоћемо брзе резултате и често након неког кратког периода одступамо од те чувене дисциплине. То није везано само за тренинг и исхрану, него се протеже и на остале животне сфере. Уопште, гледамо на промену у начину исхране и успостављању нових навика као нешто што што траје кратак временски период. Због тога се често враћамо на старе, углавном лоше навике и ова промена делује контрапродуктивно.

Нутриционисти у последње време истичу да је сарадња са клијентима више психолошка игра која је јако индивидуална. У суштини, нутриционизам то и јесте.

5 намирница које би требало да уведете у своју исхрану

У нутриционизму је познато да имамо тренодове ( нове или старе ) који се враћају, а често промашују ширу слику. Често то буде ирелевантно основном модулу. У последње време се доста прича о „инсулинским скоковима“ и о томе се врше дебате. Уместо нпр. да се пита једна просечна особа, да ли конзумираш боровнице или тамно зелено поврће као што су блитва, спанаћ или неке орашасте плодове. За те намирнице знамо да су благотворене у смислу конзумације.

Просечна особа има доста проблема са уносом поврћа и управо на томе потенцирају нутриционисти. Они кажу да је тема о поврћу доста занемарена, а сви знамо да од њих имамо здравствене бенефите.

Шта од воћа и поврћа?

Стручњаци из света нутриционизма акценат стављају на бобичастом воћу и тамнозеленом порврћу. Од воћа би то биле боровнице и купине која побољшавају когнитивне и менталне способности нашег можданог састава. Затим, тамнозелено поврће као што је патлиџан, салата, кељ итд. Ове намирнице су богате антиоксидансима и полифеонилима који су јако важни за наш микробиом јер се понашају као пробиотици. Поврће је такође битно за контолу ситости и унос микронутријената као штио су: селен, цинк, јод, гвожђе итд.

Зашто је црвено месо здраво?

Црвено месо које није индустријски прерађено не преставља ризик за наше здравље. Оно има доста минерала као што су цинк и гвожђе и уз себе носи велику количну протеина, па чак и креатина који морамо суплементирати како би добили те терапеутске вредности. У неким круговима влада мит да је црвено месо нездраво, међутим ако је оно домаће, а не индустријски третирано (као што су саламе и кобасице) од њега ћемо имати само бенефите. Такође, животињске изнутрице као што су јетрице, имају јако пуно микронутријената. Због тога и имају етикету „супер хране“. Стручњаци из света нутриционизма саветују да конзумирамо два пута недељно црвено месо уз обиље поврћа, пре свега јунетину. Нешто слично је и са рибом, 1 до 2 пута недељно би било идеално имати рибу на тањиру.

Уравнотежена исхрана, са палетом разноликог воћа и поврћа је кљућ. Ипак, уносе је битно прилагодити нашим дневним активностима, поготово скробасте угљене хидрате као што су хлеб, кромпир, пиринач итд.

Шта је то фантомска глад?

Ово је релативно нов термин у нутриционизму. Фантомска глад је нагла промена шећера у крви. Прво је то нагло повишење инсулина, и то је мозгу знак да се нешто непредвиђено дешава и да би било добро прикупути енергију. То је нама гледајући кроз векове био лов или бег од неке животиње, односно борба за голи живот, а ми данас седимо за столицом. Јако је тешко управљати са таквом глађу јер човек на флуктуације у организму реагује преживљавачки. Нутриционисти се залажу за теорију да први оброк треба да буде пун масти и протеина како би управо избегли ове флуктуације нивоа шећера у крви.

Како би контролисали своју глад и нивое шећера у крви доста нутрициониста препоручује један оброк или два обилна оброка дневно уз пост 16:8. У много случајева овај принцип се показао као учинковит јер је управо то начин на који су хранили наши преци који су били ловци. Ово је тотално супротно од теорије коју представљају „мејнстрим“ нутриционисти, који сматрају да треба имати више оброка дневно уз мале ужине. Ипак све ове био-хакерске рутине су нешто на шта човек треба постепено да се адаптира и не треба радикално да их уводи.

Истина o Аутофагији-Интермитент фастингу

У протеклих пар година ово је јако актуелна тема у свету нутриционизма и многи су већ прешли на овај начин исхране. Међутим, најновија истраживања доказују да фастинг од 16 сати не изазаива ћелијско чишћење него да су за ту активност потребни много дужи периоди гладовања. Тако да има људи који су са на 16:8 угојили, изгубили нешто мишићне масе и тиме компромитовали своју дуговечност која је одувек била повезана са мишићном масом. Многи мисле да раде нешто конструктивно за дуговечност, а у ствари је то контрапродуктивно.

Као што је и мерење хране у калорију погрешна ствар за просечног човека, исто тако је гледање казаљке на сату и мерење нашег фастинга тотално погрешна ствар. Метаболички бенефити се огледају кроз призму ноћ- дан, односно када уносимо ту храну.  Такође, битно је да то не компромитује наше активности као што су посао, тренинг итд.

Аутофагија помаже људима са инсулинском резистенцијом и препорука за њих је да се хране на овај начин. Међутим, приоритет људи који иоле имају пристојан проценат масти треба да буде базиран на квалитету, количини и времену уноса хране а не на њеним временским ограничењима.

Рутине након буђења

Нутриционисти сматрају да је јако битно своје тело хидрирати након буђења, а са мало соли у води би повратили изгубљене електролите током спавања. Идеалне су селтик или хималајска јер садрже калијум. Не би требали одмах пити кафу јер смо након буђења и даље под стресом, односно кортизолом. Тек након 60-90 минута од буђења би било идеално јер тада добијамо добре метаболичке ефекте од њега. Дакле, храна би требала да се уноси само преко дана, односно сложити оброке у складу са вашим активностима током дана. Опет, и ту би требало направити неки баланс јер многи мушкарци и жене пате од орторексије, односно преокупираности здравом исхраном.

Надамо се да смо макар мало приближили новитете из света нутриционизма, рутине и остале алате у циљу да се осећате боље и продуктивније, што је и циљ здраве исхране.