На Васкрс, 1945. године, у бараку број 26 логорa Дахау ушло је осамнаест православних свештеника, један ђакон и неколико вјерника – сви они затвореници тог нацистичког пакла.У импровизованој бараци-капели није било скоро ничег: само мали сто и икона Пресвете Богородице. Није било свештеничких одежди, богослужбених књига, крстова, свијећа нити просфоре.
Затвореници су од обичних пешкира сашили епитрахиље и на њих пришили болничке црвене крстове.У том мјесту крајње патње и смрти, једино што су имали била је чврста вјера и милост Божја која је посјетила и тај најстрашнији кутак земаљског пакла. Служили су по сјећању. Васкршњи канон и стихире пјевали су сви углас. Јеванђеље су такође читали из памћења.
Млади светогорски монах је са сузама у очима изговарао Васкршње слово Светог Јована Златоустог. Плакали су и сви остали.У логору су се у то вријеме налазили и Свети владика Николај и патријарх српски Гаврило.Из самог срца смрти, из дубина тог земаљског пакла, узносиле су се ријечи пунe неуништиве наде: „Христос васкрсе!“
Васкрс у логору Дахау
На Васкрс, 1945. године, у бараку број 26 логорa Дахау ушло је осамнаест православних свештеника, један ђакон и неколико вјерника – сви они затвореници тог нацистичког пакла.У импровизованој бараци-капели није било скоро ничег: само мали сто и икона… pic.twitter.com/vZy9u4WLN5
— Севастократор (@Sevastokrator3) April 13, 2026
