НИЗОМ пригодних манифестација у грачаничком Дому културе и Косовској Митровици почела је недеља обележавања 20 година од мартовског Погрома на Косову и Метохији, а после две деценије од тог стравичног злочина у Грачаници ће, у недељу 17. марта, бити откривен споменик жртвама, рад академског вајара Бранислава Ристића из Штрпца.
Покровитељи програма су Канцеларија за КиМ, Министарство културе и СГ Приштина, а конципиран је као својеврсна недеља сећања на Погром у оквиру које ће осим откривања споменика бити приређене изложбе фотографија и уметничких слика, трибине, пројекција филма и академија, кроз које ће се сагледати размере страдања нашег народа, имовине, духовне и културне баштине…
У галерији Дома културе у Грачаници, вечерас у 19 часова, биће отворена изложба слика насталих на Колонији „Јесен у Призрену“, девети пут одржаној у страдалом манастиру Светих Архангела у граду на Бистрици. Изложба на којој ће бити представљени радови Невене Костић, Ивана Гаљка, Миљане Драшковић, Теодоре Ракиџић, Милана Ђурића, Шандора Шлајфа и Марије Станојловић директна је подршка обнови уништеног наслеђа и у којој уметници радом на терену оживљавају кључне духовне и културне тачке на Косову и Метохији.
Сећање на ово стравично насиље почело је у понедељак вече на трибини и изложби фотографија заједничког назива „Погром 17. марта 2004. – Награђени злочин“, одржаној у грачаничком Дому културе. Присутнима су се обратили др Владан Виријевић, професор Филозофског факултета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици, директор Архива КиМ Марко Марковић и историчар Стефан Радојковић из Института за политичке студије.
– Оно што се десило 17. марта 2004, оно што је претходило и што је створило плодно тле за тај стравичан погром у историјском смислу се може упоређивати и мерити са Вартолемејском ноћи или са далеко трагичнијом по обиму разарања и страдања Кристалном ноћи – указао је проф. Виријевић, истичући да за тај страшни догађај српски наорд везује осећај бола и немоћи.
Да међународна заједница није успела да спречи, нити је била свесна трагичних мартовских догађаја у том тренутку указао је истраживач-сарадник Института за политичке студије у Београду, историчар Стефан Радојковић. Он је подсетио да су дивљањем Албанаца били директно погођени и припандици Унмика и Кфора, и да је талас насиља спречен брзим доласком нових америчких јединица Кфора.
На сам дан двадесетогодишњице Погрома, у недељу 17. марта у 11.00, одржаће се парастос у Манастиру Грачаница, којем ће претходити полагање белих ружа испред инсталације MISSING у дворишту Дома културе, док ће у 11.30 бити откривен споменик убијенима у Погрому. Комеморативна академија почеће пола сата касније, а учествоваће представници Епархије рашко-призренске, Канцеларије за КиМ, Владе Србије, Ансамбл „Венац“, Призренски богослови, хор Музичке школе „Стеван Мокрањац“, Балетска школа Грачаница, као и сами сведоци и учесници у страдању током Погрома – Драгана Станојевић, др Драган Перић и Новица Столић.
Свеопшти, синхронизован напад
ЛАЖНА вест приштинских медија да су тројица дечака, косметских Албанаца, која су се утопила у Ибру, у Чабри код Зубиног Потока, бежала пред српским нападачима, била је повод да синхронизоване и добро организоване групе Албанаца широм КиМ, 17. марта 2004, започну свеопшти напад на преостале Србе, српску имовину и светиње. Десеторо Срба који су се уздали у заштиту међународних снага је убијено, 143 је теже или лакше повређено, а 4.012 протерано. Порушено је, запаљено или тешко оштећено 935 српских кућа и 10 зграда школа, домова здравља и пошта. Уништен је 41 српски православни духовни објекат, међу којима 19 споменика културе прве категорије…
