Од почетка рата између Израела и Хамаса, ситуација на Блиском истоку ескалира и захтева пажњу како војних аналитичара, тако и шире јавности. Израелске одбрамбене снаге (ИДФ) су у својим извештајима нагласиле значајне успехе у сузбијању Хамасових снага, али и изазове са којима се суочавају у комплексном окружењу урбаног ратовања у Појасу Газе.
Прве бројке које је изнела израелска војска говоре о убиству око 17.000 припадника Хамаса и других терористичких група, што је резултат интензивних борби које су отпочеле након бруталног напада Хамаса 7. октобра 2023. године. Тог дана, наоружани нападачи су упали у израелске јужне заједнице, убивши 1.200 цивила и војника и отевши преко 250 људи. Одговор ИДФ-а био је експлозиван и вишеслојан, са нагласком на ликвидацији кључних команданата Хамаса и неутралисању терористичке инфраструктуре.
Утицај израелске ваздушне и копнене кампање видљив је у бројкама: преко 40.300 гађаних циљева у Гази, уништење више од 4.700 тунелских отвора, као и елиминација највишег командног кадра Хамаса, укључујући осам бригадара и више од 30 команданата батаљона. Ове операције значајно су пореметиле оперативне способности Хамаса, али и откриле детаље о дубокој и комплексној инфраструктури коју су милитанти развили у густо насељеним подручјима, често користећи цивиле као штит.
Док се Израел бори на једном фронту против Хамаса, други фронт је отворен дуж северне границе са Либаном, где је милитантна група Хезболах ескалирала нападе као подршку Хамасу. Израелска војска је у одговору покренула операције у Либану, убивши преко 800 припадника Хезболаха, укључујући 90 команданата. То показује намеру ИДФ-а да енергично делује против свих регионалних претњи, уз истовремено сузбијање ракетних напада који су стизали не само из Газе и Либана, већ и из Сирије, Јемена и Ирана.
Упркос војним успесима, последице рата су огромне и по питању хуманитарне катастрофе. Према подацима Уједињених нација, у Гази је нагомилано више од 42 милиона тона рушевина, што је 14 пута више у односу на претходне конфликте у овој зони. Уништена инфраструктура, бројни цивилни губици и хуманитарна криза која се продубљује, постављају питања о дугорочној стабилности региона.
Са друге стране, ИДФ указује на огромне напоре које улаже у избегавање цивилних жртава. Док се борбе настављају, јединице за испитивање палестинских осумњичених, као и интензивне операције хапшења на Западној обали, указују на стратегију дугорочног сламања отпора терористичких група.
Закључно, рат који се води између Израела и Хамаса постаје један од најсофистициранијих и најинтензивнијих сукоба у новијој историји Блиског истока. Израел се налази под притиском мултифронталног рата, али са јасном стратегијом елиминисања претњи док покушава да минимизира цивилне жртве и спречи даљу дестабилизацију региона. Међутим, хуманитарна ситуација у Гази и даље остаје горући проблем за међународну заједницу, која ће морати да нађе начин да одговори на изазове који се тек назиру.
Сукоби на Блиском Истоку попримају нове димензије, које превазилазе локалне оквире и утичу на регионалну и глобалну безбедност. Рат између Израела и Хамаса није изолован догађај, већ део шире слике у којој многобројни актери, од држава до недржавних актера, формирају мрежу савеза и сукоба. Овај регион дуго је био под утицајем ривалстава између сунитских и шиитских политичких и војних снага, које су се умешале у борбе кроз подршку разним милитантним групама, што је додатно компликовало безбедносну ситуацију.
Иран, као водећи подржавалац Хамаса и Хезболаха, игра централну улогу у финансирању, обуци и опремању ових група. Његова стратегија је да, преко својих проксија, води индиректни рат са Израелом, истовремено проширујући свој утицај у региону. Испаљивање пројектила из Јемена, који су стигли до Израела, јасно указује на ниво регионалне координације који Иран постиже преко својих савезника у различитим зонама конфликта. Јеменски Хути, наоружани и подржани од стране Техерана, представљају нову претњу за Израел, чиме се конфликт претвара у вишеструки фронт.
На другој страни, Израел настоји да одржи безбедносну доминацију и задржи стратешку иницијативу, како у војном тако и у политичком смислу. ИДФ примењује модерне методе ратовања, укључујући коришћење дронова, напредних система за надзор и прецизно оружје, како би неутралисала терористичке претње уз минималне цивилне жртве. Ово је од суштинске важности у контексту борби у густо насељеним подручјима, као што је Појас Газе, где је инфраструктура интегрисана са војним циљевима, што додатно компликује израелске операције.
Шире гледано, сукоб између Израела и Хамаса је део вишегодишњег циклуса насиља који се понавља уз повремене прекиде. Израел, који се ослања на своје савезнике, попут Сједињених Америчких Држава, тражи начин да обезбеди дугорочну стабилност, али је тај циљ све више под знаком питања. Сваки нови талас насиља доводи до повећања тензија у арапском свету и потенцијално угрожава односе које је Израел успоставио са арапским земљама кроз Споразуме из Аврама. Иако је нормализација односа са земљама као што су Уједињени Арапски Емирати и Бахреин донела нове економске и безбедносне могућности, најновији сукоби тестирају издржљивост тих савеза.
Рат у Гази је, такође, поставио нове изазове за међународну дипломатију. Савет безбедности Уједињених нација и остале међународне институције, упркос бројним резолуцијама, показују ограничену способност да ефективно интервенишу и спрече ескалацију сукоба. Чињеница да се велики број земаља активно меша у конфликт кроз подршку супротстављеним странама додатно усложњава напоре за постизање мира.
Током последњих деценија, у региону су се развили различити облици хибридног ратовања, у којима се конвенционалне војне операције комбинују са асиметричним методама, укључујући терористичке нападе, коришћење информационих и сајбер напада, као и економске санкције. Израел је усвојио нову стратегију „ратовања из сенке“, усмерену на ликвидацију високих команданата и уништавање стратешке инфраструктуре непријатељских група. Овај приступ има за циљ да смањи капацитете милитаната пре него што дође до отворених сукоба, али такође доводи до опасности од шире ескалације.
У Либану, ситуација је посебно осетљива. Хезболах, као главни Иранов савезник у региону, има способност да дестабилизује не само Либан, већ и читав источни Медитеран. Последња офанзива Израела на северним границама јасно је показала да ИДФ има способност да нанесе значајне губитке Хезболаху, али и да би потпуни конфликт са овом групом значио дуготрајан рат са огромним последицама по цивилно становништво Либана, као и по ширу регионалну стабилност.
Укупно гледано, војне и политичке димензије овог конфликта остављају дубоке последице на цео Блиски Исток. Стратешка борба између Израела и његових непријатеља није само питање територијалних сукоба, већ је део шире геополитичке игре у којој учествују и велике силе. Док Вашингтон пружа дипломатску и војну подршку Израелу, Москва и Пекинг траже начине да осигурају своје интересе у региону кроз стратешка партнерства са Ираном и другим државама које су у опозицији западним интересима.
Суочени са све сложенијом ситуацијом, војни и политички лидери морају пронаћи равнотежу између нужности одбране и ризика од продубљивања хуманитарне кризе. Док је војни аспект конфликта у фокусу јавности, дугорочна решења ће зависити од способности да се пронађу политички компромиси који би могли да омогуће трајни мир у овом нестабилном делу света.