Проф. др Момчило Матић, рођен 1952. године у Крупњу, један је од најистакнутијих српских стручњака за интегративну природну медицину. Као лекар, професор на Purity Академији у Београду и руководилац Одељења за спорт и ментално здравље при Центру за размену знања Краљевске српске академије наука и уметности, он спаја конвенционалну медицину са холистичким приступима – фокусирајући се на генетику, емоције, исхрану и духовност.
Његов рад је глобално признат, са предавањима, истраживањима о аутофагији (самочишћењу ћелија) и књигама које су постале бестселери.
Која су то дела професора Момчила Матића?
Међу кључним насловима су Господари здравља: гени, емоције, исхрана (2017), где објашњава како гени реагују на животне навике; Храна која убија, храна која лечи, критика модерне прехрамбене индустрије; Најздравији рецепти са практичним саветима; Како да се не разболеимо, водич за превенцију; и Тајне епифизе, дубока анализа жлезде која регулише снове и хормоне.
Ове књиге нису само теорија – пружају рецепте, вежбе и духовне увиде, промовишући идеју да је тело „паметно биће“ које се само лечи уз праву подршку. У емисији Компас, др Матић дели ексклузивне увиде из својих истраживања, упозоравајући на „тиху епидемију“ рафинисане хране и негативних емоција.
Интегративна медицина: Партнерство тела, ума и духа
Интегративна медицина, специјалност др Матића, није алтернатива, већ симбиоза неколико кључних елемената за наше здравље: комбинује лекове, исхрану, психотерапију и духовност да реши узроке болести, а не само симптоме. „Пацијент и лекар постају тим“, каже он, наглашавајући превенцију кроз здраве навике.
Ово се посебно огледа у реченици коју често воли да истакне: „Храна мора бити лек, а не да због хране узимамо лекове.“ Храна коју конзумирамо директно обликује емоције – лоша храна изазива раздражљивост, бес, агресију, љутњу, док добро доноси мир.
Повезујући исхрану са емоцијама, Матић је открио када се највише развијају канцерогене супстанце.
„Када само ми у оним лошим емоцијама, када смо ми љути, када смо бесни, када смо горди, када смо несигурни у себе, када имамо пуно страха и свих тих непријатних емоција, е то воле канцерогене ћелије. Оне воле да се стварају ту и да живе у таквом организму.“
Пост и гладовање: Кључ ћелијског опоравка
Како смо тренутно у Божићном посту, др Момчило Матић истиче да многи од нас праве грешке:
„Често узимамо транс-масноће, рафинисана уља, шећере. То је лоша храна. У посту морамо водити рачуна шта је најбоље за тело… Глад је најбољи зачин јелима. Треба и да гладујемо, да се мало ускратимо, да немамо храну која ће да омогући да се енергија баци на нешто друго, не на храну, на опоравак наших ћелија, на опоравак нашег мозга, на опоравак нашег менталног стања.“
Гладовање активира аутофагију – процес чишћења ћелија, где тело „једе“ оштећене делове и обнавља мозак и мишиће.
Сан као један од битних фактора опоравка
Уз гладовање и уздржање од лоше исхране, др Матић истиче сан као један од кључних фактора нашег опоравка. Епифиза, једна малена жлездица величине зрна грашка је наше „треће око“ у мозгу, регулише мелатонин, снове и имунитет – она је та која обавља важне функције у људском телу и њен правилан рад подстиче тело да се што боље опорави и поправи те наше генетске грешке.“
Такође, он истиче да је пред спавање потребно да искључимо све електричне уређаје јер њихови електромагнетни таласи и плаво светло ремете рад епифизе.
Љубав је човекова исконска потреба
Ипак, професор Матић највише воли да говори о емоцијама и често истиче да човек није само физичко биће, него да је та духовна компонента и вертикала такође веома важан део човековог бића. Међутим, он истиче да љубав није емоција. Зашто?
„Љубав није емоција, ту се људи заваравају. Љубав је потреба човекова, исконска потреба која је уграђена у човеков организам, а онда ове друге ствари које поспешују ту љубав и омогућују да она, та потреба за љубављу буде активирана су управо емоције: доброте, радости, лепоте, ведрине, пажње, способности да разумемо људе, емпатије, осећања итд.“
Ако стварамо онда живимо, ако не стварамо, онда, чему служимо?
Са највећим жаром професор је говорио о томе како он и у позним годинама сваког дана научи нешто ново, ствара, истражује и ради на томе да кроз свој рад допринесе заједници и бољем и квалитетнијем друштву. При томе истиче колико је важно да човек верује у себе и своје способности, али и у Бога и његову снагу коју Он несебично кроз љубав даје нама.
„Ако верујемо да можемо, онда можемо и оно што не можемо, ако верујемо да не можемо, онда не можемо и оно што можемо. Дакле, вера и та нада и љубав коју нам је Бог дао, треба да је спроводимо у дело и да једноставно прихватимо то стварање у животу. Да увек кренемо од тога да имамо веру, да имамо наду да ћемо успети да видимо смисао тога. Е то је то. Јер, стварање је наш живот, ако стварамо онда живимо, ако не стварамо, онда, чему служимо?“
Плодност је велики проблем данашњег друштва
Како смо дошли до овог проблема, др Момчило је сажео у једној генијалној реченици:
Људи све мање размишљају о томе како да изаберу партнера. Тешко је изабрати прво особу са којом би стварали ново потомство, јер, то је постало у задње време тако, из ког разлога? Зато што смо се све више отуђили од тог контакта, тих социјалних односа. Ми смо постали егоистични у нашим захтевима, ми смо постали егоистични не само по питању давања неког материјалног, него смо постали егоистични само у узимању материјалног, задовољан с’ малим, то треба да буде почетно размиљање код нашег човека.“
Надовезујући се, закључио је да је породица смисао живота и да без ње и стварање, рад и све ово ово чему смо причали изгубило сврху.
Ако Вам се ове теме о којима смо причали са уваженим професором свиђају, немојте да пропустите да погледате емисију из које може много тога доброг да се научи.
