Едгар је поново накупио довољно смећа. У том смећу је осјећао мирис и смрад читавог града. То је било најапсурдније. Скоро, тачније читав стан је напунио тим материјалом, који су су други одбацили, а он га је скупио, пажљиво, као у неком важном скровишту. Ко зна можда нешто од овога крије велику тајну и вриједност, тјешио се са том могућношћу. Знао је, мале су шансе за то.
Проклето смеће, говоривши то, ударао је и ударао у бескрајне црне кесе. Није могао да нађе ниједан ваљан разлог за то што ради. Али колико год се нервирао и осјећао стид, бесмисао, а највише проблеме, који му је тај ,,хоби“, боље рећи тешка зависност стварала, то је било јаче од њега.
Све је изгубио због свог начина живота
Имао је успјешан брак, посао, углед, али све је изгубио, због овога начина живота. Бивша супруга није хтјела да живи поред ко зна чијег смећа у стану, посао није могао ваљано да обавља, па и тамо је скупљао и носио отпатке, гдје год би наишао на њих.
Страст за скупљањем смећа је преовладала
Прошле су године, смеће је заузело комплет стан који није био мали. Натрупавао је кесу на кесу. Али се није имало гдје више ставити. Једино што му је остало, да остане у том смећу до краја живота, а то ће бити ускоро. Није могао нигдје да излази, јер би страст за сакупљањем превовладала.
Психологија опсесије
Почео је да пребира по отпадцима накупљене годинама уназад. Па и било је доста тога интересантног, мора се признати. Чак и књиге, које нијесу дјеловале јефтино. Наишао је на књигу чувеног психотерапута.
Прелиставајући је необавезно, у једном дијелу психијатар је говорио о опсесији скупљања отпадака. Чак је овај и докторирао на тој теми. У суштини читавa књига кад је боље погледао, била је посвећена тој теми.
Постојали су различити узроци овога феномена, занемареност у дјетинству, прерано одвајање дјетета од играчака и ствари за које још није било спремно да се одвоји, немаштина током живота, најчешће дјетинства, све до парадоксално, несвјесне жеље да се завлада читавим свијетом, државом, или већом географском облашћу.
Шта се заправо крије иза овог феномена?
Едгар се запрепастио, јер је баш у том моменту открио узрок скупљања отпадака, он је у ствари желио да влада. И то читавим свијетом, а како је све то било немогуће, почео је ,,освајање“људи путем скупљања њиховог смећа. На тај начин он је у подсвјесном смислу посједовао људе и понашао се као са својим поданицима.
Едгар је решио да тотално среди кућу
Било му је тешко, али и љековито. Побацао је све ствари из куће. Средио ју је, купио нов намјештај. Мјесец и више дана требали су му да интензивно прочешља сваки кутак. Кућа некада пуна смећа је мирисала.
Читаво вријеме немогућа жеља за моћи, претворила га је у сасвим супротно, скитницу и сакупљача туђих отпадака.
Једном док је гледао на телевизији говор једног познатог политичара, о нужности ширења његове земље, тачније сопствене задњице, овај га је толико подсјетио на њега из времена кад је био сакупљач отпада.
Зашто су многи моћни људи само сакупљачи беспотребних ствари?
Изгледа да су многи моћни људи само сакупљачи беспотребних ствари, са тим што ће умјесто отпада, које неки зову капитал, они сами завршити у гробу, тијело ће им заударати на сав смрад отпада што су га за живота накупили.
Али то је судбина људи, било моћних или мање моћних, ако не пронађу кључ да избаце сав отпад и смрад из себе.
