„Рођен је у Сарајеву и мислим да је са овог света одлазио с тугом и жалом што није више од 40 година крочио у Сарајево, јер је од 1975. па све до краја прогањан од власти, а на овај начин се вратио у Сарајево, које је за време рата гледао кроз дурбин”, рекла је Љиљана Капор у обраћању на свечаном откривању спомен-табле у Источном Сарајеву посвећене њеном пре 14 година преминулом супругу Моми Капору.
Спомен-табла великом писцу, сликару и новинару, који је оставио дубок траг у југословенској и српској култури откривена је у Парку великана, у улици која носи његово име. Откривање спомен-табле део је културне манифестације „Момо Капор: чувар адресе” која је у протекла три дана одржана у Источном Сарајеву у знак сећања на великог српског писца и човека.
Ускоро и подизање бисте Моми Капору
Љиљана Капор захвалила је Источном Сарајеву, чије руководство најављује и скоро подизање бисте Моми Капору, као и Филозофском факултету универзитета у овом граду што негују сећање на њеног преминулог супруга. За Мому се, казала је она, „не може рећи да је умро, јер њега само физички нема, док све остало живи кроз књиге, слике и сећања на њега”.
У обраћању поводом откривања спомен-табле академик САНУ Јован Делић истакао је да Срби негују културу сећања и да је ова манифестација, како је рекао, сама по себи низ чуда. „Да смрт није непроверена гласина и да смрт не боли, не бисмо ми данас били у улици Моме Капора и не бисмо били пред овим текстом овде, који је сажета његова биографија. Не бисмо присуствовали чудима која се догађају ова два дана, а прво чудо је да је Момо Капор 14 година по свом упокојењу пронашао свој изгубљени град, односно свој нови град (Источно) Ново Сарајево”, нагласио је Делић.
„Момо Капор у свом и нашем времену“
Након откривања спомен-плоче, у Културном центру одржано је књижевно вече под називом „Момо Капор у свом и нашем времену”, на којем су о његовом животу и стваралаштву говорили његова супруга Љиљана, глумица Вјера Мујевић, академици Јован Делић и Ранко Поповић и професор Душко Певуља.
Молитвени помен Капору и његовим родитељима одржан је у недељу у Старој православној цркви у Сарајеву, у којој је он крштен и о којој је много писао, као и о почетку рата који је повезан с том богомољом. Посебно дирљив тренутак за пишчеву супругу, његове пријатеље и поштоваоце био је њихов долазак на гробље у Сарајеву и освештање гроба Капорове мајке, који је први пут неко посетио.
Љиљана Капор посведочила је да Момо за живота није успео да пронађе гроб своје мајке, која је живот изгубила штитећи њега као четворогодишњака током бомбардовања Сарајева 1941. године.
„Умро је с мишљу и незнањем да постоји мајчин гроб, где би сигурно дошао. Мислио је да је прекопан, да је она сахрањена у заједничкој гробници. Али, мајка га је сачекала горе и вероватно одозго гледају све ово што се данас дешава у Сарајеву”, рекла је Капорова новинарима.
Најтиражнији писац Старе Југославије
Момо Капор је један од ретких и сликара и писаца у историји српске уметности. Поред њега, та два талента су неговали још Ђура Јакшића и Мића Поповић.
Капор је био познатији као писац, и то као најтиражнији писац старе Југославије, чији су тиражи били више од 100.000 примерака. Као сликар је највише излагао по свету и свега неколико пута у домовини.
Такође, Капорова књига „Ел Дорадо“ 2005. године је прва књига у Србији, која је штампана у тиражу од 30.000 примерака.
