Често се о људима суди на основу њихових спољашњих карактеристика и дјела, које стварно могу бити ужасне. Оно што нас учи хришћанство да је разлика између наводно добрих и лоших људи често дискутабилна. Тешко је рећи о некоме у ствари да ли је добар или лош, или да је био такав или онакав после његовог упокојења.
Осуда и оправдање у Новом Завјету
Читав Нови завјет је прича о осуди тзв. бескрекорно моралних и побожних људи, а оправдавање наводно злих, крадљиваца, курви, убица, разбојника, блудника, криминалаца, чаробњака, пијаница, цариника и сарадника окупатора, једном ријечју оних које су људи и тога и овога доба жигосали именима попут бараба, битанги, олоши, морално смеће.
Можда је ова ријеч бараба добила и то не без разлога посебно значење за наведене особе, које су због поменутих моралних карактеристика биле скрајнуте.
Страдална Јеванђеља и Исусове муке
По Библији, Страдалним Јеванђељима, гдје се описују догађаји о последњим сатима Господа Исуса Христа, његовом издајству од стране ученика Јуде Искариотског, хватање од стране првосвештеника, понижавање од стране њихових слугу, предавање ,,патриотских“ првосвештеника римским окупационим властима, издајству и окретање леђа Спаситељу од стране народа, чије је губавце и болеснике исцјелио и осуда на тешку казну распињања на крст.
И у овим тешким моментима и сами апостоли, осим Светог Јована Богослова, су се разбјежали, остале су жене са Исусовом Мајком Пресветом Богородицом.
Порекло речи „бараба“
Но, оно што сам хтио рећи је одакле потиче ријеч бараба. Када је Пилат хтио да ослободи Исуса, првосвештеници су наговорили народ да им умјесто њега пусти човјека разбојника, осуђеног за убиство и за неку побуну, по имену Варава или Бараба. Очигледно се радило о особи тешко огрезлој у злу.
Они који су оптуживали Исуса због дружбе и разумијевања морално одбачених особа, сад сами траже да се крајње искварена особа пусти умјесто потпуно невиног човјека, који није убијао него лијечио и исцјељивао. Није наносио бол него га односио. Све супротно од Вараве.
Непозната је судбина овога човјека у библијским текстовима. Али његово ослобађање и замјена његове казне Исусовом и Његовим мукама, у пренесеном значењу, може се подвући да је Спаситељ дошао не да затвори у тамнице и осуди, него да ослободи све барабе овога свијета, иако му овај ниједном није ни захвалио, само је ликовао у свом злом уличарском сленгу.
Исус без обзира на Варавину незахвалност, није се налутио, нити жалио, приговарао, корио га. Ништа. Смирено је прихватио своју крајње неправедну казну, најнеправеднију од постанка свијета па до његовог краја.
Варaва као симбол људске неблагодарности
Варава је био вјероватно човјек потпуно и споља и изнутра лош, тачније, толико се предавао злу, да је сам постао демон, ликујући што умјесто његове заслужене казне други потпуно невин човјек страда.
Ово није осуда Вараве, јер и сам сам често попут њега, могуће и други људи. Можда се на крају и покајао, ко зна. Божији путеви су тајанствени.
Разбојници на крсту
Интересантно је да је Исус био разапет са друге двије барабе, од којих се једна покајала пред саму смрт и прва ушла у Царство Небеско. Једна тешка бараба и убица, вођа разбојничке групе, удостојава се такве части.
Чак је и он са разбојником са лијеве стране исмијавао Исуса у почетку, али како се приближавало вријеме смрти, нешто се у њему преломило. Ово је могла само луда Божија љубав да уради.
Унутрашња промјена Дисмаза
Шта је био узрок овако великог достојанства разбојника са десне стране, Дисмаза? Дубоко смирење, свјесност стварности својих недјела и скромност. Као вођа разбојничке банде, искориштава тај једини срамни у очима људи ауторитет да смири свога потчињеног друга, другог разбојника, који се до краја ругао Христу, роптао и тражио земаљску слободу попут Вараве.
Најзад, ова добра бараба у потпуности прихвата своју кривицу, не осуђује никог, само моли да га се Исус ,,сјети у Царству своме“.
Нека би Бог дао да и ми, молитвама покајаног разбојника ове добре барабе Дисмаза, стекнемо барем један мали дјелић његове смирености и скромности.
