Дан по празнику Светог Василија острошког чудотворца, по први пут Света Српска православна црква литургијски ће прославити празник његове мајке, Свете и Блажене Ане.
Посебно ће бити свечано у слеу Мркоњићи у Поповом пољу, родном месту Светог Василија, где почивају свете мошти Блажене Ане. Она је одлуком Светог Архијерејског Сабора СПЦ прошле године уписана у Диптихе светих Православне цркве.
Овај историјски догађај за верни народ Херцеговине и целог православља представља круну дугогодишњег молитвеног поштовања мајке једног од највољенијих српских светитеља. Празник Свете Ане обележава се дан након празника Светог Василија Острошког, симболично истичући нераскидиву везу мајке и сина у светости.
Свечани сабор уз присуство више архијереја
Централни догађај прославе биће Света архијерејска литургија коју ће, поред светих моштију Блажене Ане, служити више архијереја наше Свете цркве. Верници су позвани да се окупе у искреној вери и молитви за мир у души и мир у целом свету.
„Прослављамо ону која је, украшена чистотом, чедношћу и стидом као најлепшим хаљинама своје душе и тела, родила и васпитала Светог Василија, те га мајчинском молитвом и љубављу прва привела Господу”, наводи се у позиву верницима.
Историјски значај за Мркоњиће
Прошлогодишња одлука Светог архијерејског сабора Српске православне цркве о канонизацији Ане Јовановић (у монаштву Анастасије) донела је велику радост верном народу. Њене свете мошти, које почивају у манастирској цркви у Мркоњићима, извор су утехе и благослова за бројне ходочаснике који из свих крајева света долазе у ово свето место.
Овогодишње саборовање јединствена је прилика да верни народ, по први пут на литургијски начин, заблагодари Пресветој Тројици на дару нове заштитнице и молитвенице пред престолом Творца.
Мошти Свете Ане
Надомак Требиња, у Мркоњићима, пре две године пронађене мошти Свете Ане, мајке Светог Василија.
Православни верници примили су благодат обретењем земних остатака Светитељеве мајке Ане – Анастасије, само пар дана пре прослављања празника Светог Василија.
И поред чињенице да се мало зна о детаљима из живота Ане Јовановић, њена личност није заборављена у књизи вечнога живота. Нарочито јер се ради о побожној мајци која је родила, одгајила и на службу Богу предала, свог сина јединца, маленог по узрасту, али великог по мудрости и спремности на свецијело служење Богу. Ана Јовановић је себе уписала не само у вечну књигу, већ у књигу свих срдаца која непрестано узносе молитве светом Василију Острошком, молећи његово посредништво и заступништво пред Господом.
Житје
Светлост предивне и благословене радости огрејала је Ану на дан када је родила свога сина, 28. децембра 1610. године у Мркоњићима у Поповом Пољу. Била је то побожна, тиха, молитвена, и трудољубива мајка хришћанка, мајка која се васцелим својим бићем трудила да честити дом Јовановића не поклекне пред бројним искушењима (понајвише под искушењем сиромаштва), већ да сва искушења побеђују честитошћу, трудом и побожним животом, чинећи тако да њихов дом постане Црква у малом.
Прву школу побожности малени Стојан научио је управо у топлом и љубављу испуњеном окриљу своје мајке, која га је научила молитвеном правилу и основним хришћанским врлинама. Њена мајчинска љубав и усрдна молитва за своје чедо била је толико јака да је Стојан већ у дечјем узрасту био пример честитости и побожности, не само и њиховом скромном дому, већ и целом поповопољском крају.
