Технологија је увелико постала саставни део нашег живота. Од мобилних телефона и рачунара, до модерних кућних уређаја и аутомобила. Данас готово да нема тренутка када нам није потребна. Постала је део нас, до те мере да нам се буквално увлачи под кожу.
Очигледан пример је Шведска, високотехнолошки развијена земља, у којој је хиљаде људи пристало да им се микрочип угради поткожно на руци. Минијатурни чипови убацују се шприцем.
Како функционишу поткожни микрочипови?
Сврха ових чипова јесте да корисницима олакшају обављање дневних обавеза, од уласка у зграду до доласка у канцеларије и теретане, само уз један покрет руком преко дигиталног читача.
Захваљујући чиповима могу се, такође, наћи подаци који се користе у случају опасности, затим подаци са друштвених мрежа, па чак и електронске карте за културне догађаје. Исти случај је и са картама за воз које се могу очитати са чипа док се возите широм Шведске, преносе електронски медији.
Безбедност и страх од злоупотребе података
Заговорници сићушних чипова тврде да су веома безбедни и заштићени од хакерских напада.
Међутим, научници су забринути због заштите приватности корисника јер им није најјасније који би све подаци из, рецимо, здравственог картона смели да се нађу на чипу.
Цена, уградња и растућа потражња
Величине зрна грашка, чипови се уграђују испод коже у корену палца. Цела процедура кошта око 180 долара.
Заинтересованост грађана је велика, толика да фирма која их производи не може да испоручи довољан број чипова.
Више од 4.000 грађана Шведске већ је уградило микрочип.
Како тврде заговорници чиповања, главна предност чипа јесте што не морате да носите разне картице како бисте, када је потребно, потврдили свој идентитет.
Лично искуство: живот без кључева
Ерик Фриск, тридесетогодишњи веб-девелопер и дизајнер, уградио је чип 2014. године. Каже да га је радозналост привукла новој технологији. Фриск тврди да чип не поседује извор енергије и да се понаша пасивно, односно да, када га прислоните на читач, шаље само податке о врсти чипа.
Конкретну корист Фриск је имао када се преселио у нови стан који дели са цимерима. За улаз у зграду из 16. века више не користе кључ, већ прислоне руку на дигитални читач на главним вратима који их аутоматски отвара.
Дигитална визит-карта у једном покрету
Силвија Варшеги користи чип за размену података са друштвених мрежа. Када је на пословним састанцима, довољно је да прислони шаку на екран нечијег телефона који аутоматски добија податке о њеном профилу на „Линкдину”, тако да нема потребе за записивањем или спеловањем имена и презимена.
Највећа шведска железничка компанија увела је услугу очитавања возне карте преко микрочипа. У плану је да се чипови користе и за плаћање у продавницама или ресторанима.
Шведска спремна за дигиталну трансформацију
Шведска влада је још почетком деведесетих година почела да улаже у развој брзог интернета. Компанијама које су делиле својим запосленима кућне рачунаре држава је умањивала порез, све у циљу што бржег примењивања нових технологија у свакодневни живот људи.
Само један од четири Швеђанина користи готовину за плаћање у току недеље.
Приватност као прихваћени ризик
Они су навикли да деле личне информације. Бројеви мобилних телефона се могу лако пронаћи путем интернет претраге. Грађани чак могу без проблема да сазнају висину плате једноставним позивом пореске управе.
Стручњаци тврде да је микрочипове тешко хаковати зато што се налазе под кожом корисника, па не би било лако изводљиво очитати их без знања корисника.
