Tokom školske 2024/2025. godine promeniće se Pravopis srpskog jezika. Biće biće bar upola kraći nego što je sad.
Napisane su i nove Nacionalne čitanke, predviđene za tri nivoa. Za mlađe i starije razrede osnovnih škola, kao i srednje škole. U njima će se učiti nacionalna istorija, najčešće ona prećutkivana, a napisali su je srpski profesori.
Zakon o upotrebi jezika, ona čuvena podela na službeni, javni, književni srpski, može da se nađe u Skupštini najkraće za šest meseci, a sve to vodi povratku svom pismu, ćirilici i svom srpskom jeziku.
Ovako ukratko glasi „raport“ o minulom radu Saveta za jezik pri vladama Srbije i Republike Srpske koji radi „pod kapom Nemanjine 11“, koji je, za „Novosti“, podneo profesor Miloš Kovačević, jedan od najuglednijih srpskih lingvista i član Saveta za srpski jezik.
„Zahvaljujući mnogim „jezičkim znalcima“ imamo zaista najkomplikovaniji pravopis. Nekad smo imali najprostiji i najfunkcionalniji, još iz doba Vuka Karadžića koji je opet, sledio Adelungovo pravilo: Piši kao što govoriš! Recimo, Vukov bukvar iz 1827. ima 17 strana i 10 do 15 pravila za pisanje. Za 200 godina pravila su se udvadesetostručila a samo za veliko i malo slovo i odvojeno i sastavljeno pisanje uz (ne)upotrebu crtice imamo 220 pravila! Pametan ne može da upamti.
Kazao je da će Pravopis biti bar 50 odsto kraći. Kovačević otkriva da će npr. upotreba zapete se ubuduće rešavati doslednim korišćenjem „logičke interpunkcije“.
„Ako je, recimo, nešto suprotno, kao u primeru ‘došao je, iako ga nismo zvali’, stavlja se zapeta. Piše se zapeta i kad naglašavate nešto u rečenici. Dosadašnjih „100 pravila zapete“ svedena su na pet opštih pravila“, kaže on.
Nove čitanke
Govoreći o Nacionalnim čitankama, kaže da stvari još nisu usaglašene, ali da nema većih problema.
„U ovoj školskoj godini biće, nadam se, u upotrebi Nacionalna čitanka, koja pokriva sadržaje iz istorije, geografije, srpskog jezika i književnosti, muzike i slikarstva. Maturski ispiti budućih srednjoškolaca i studenata sadržaće 30 odsto sadržaja iz ovih udžbenika. Ako ne za 2025, onda za maturu 2026. godine“, ističe Kovačević.
U njoj će se odrediti prema pitanjima poput Jasenovca, Srebrenice, partizanima i četnicima…
„Konkretno, lekcija „Nemanjići“, kao i sve druge, obrađuje se nacionalno sveobuhvatno i prilagođena je uzrastu. Naravno, nisu oni početak naše istorije, tako da lekcije kreću od prvih srpskih tragova na Balkanu“, rekao je Kovačević.
Kako je rekao, ovo pitanje se može nazvati i revizijom budućnosti srpske države i naroda.
„Jer, ukoliko nastavimo – ostaćemo i bez jezika i pisma“, smatra Kovačević.
