Lazar Paču bio je srpski lekar, političar i ministar finansija Kraljevine Srbije.
Osnovnu školu je završio u rodnom mestu – Čurugu, a gimnaziju u Novom Sadu. Nakon završene gimnazije odlazi u Švajcarsku na studije medicine i tamo upoznaje Svetozara Markovića, Vasu Pelagića i buduće prvake Narodne radikalne stranke – Nikolu Pašića i Peru Todorovića.
Uprkos tome što je Lazar Paču bio jedan od najstrožih poreznika u našoj istoriji, ipak ostaće upamćen kao najčuveniji ministar finansija, koji je u čak tri navrata bio čuvar srpske državne kase. Iako po struci lekar, a ne ekonomista uspeo je da od dinara napravi konvertibilnu svetsku valutu, koji je početkom 20. veka vredeo više od francuskog franka.
Genijalan odgovor na carinski rat
Imajući u vidu da je Srbija bila prepreka Austrougarskoj za ekonomski prodor ka Solunu, velika carevina se 1906. godine upustila u ekonomsku bitku – carinski rat sa našom zemljom. Međutim, iako je sva srpska roba u tom ratu ostajala bez kupca, spas Srbije ležao je u uspešnom vođenju državnih finansija koje je vodio upravo dr Paču. Oštrim monetarnim merama, finansijskom disciplinom ali i znalački vođenim pregovorima uspeo je da uravnoteži budžet i vrati poverenje evropskih zemalja, pa je iz carinskog rata koji je trajao do 1911. godine Srbija izašla još jača.
Najbolji srpski ministar finansija, Lazar Paču rođen je 1. 3. 1855.
Učinio je da dinar bude jedna od najjačih svetskih valuta. Imao je ogromnu ulogu u odbrani srpskih interesa i pobedi u Carinskom ratu. Zahvaljujući toj pobedi, Srbija je imala jake finansije kojima je podržana⬇️ pic.twitter.com/oBXwZUoNMy— kultura.nasleđe (@kultura_ns) March 1, 2025
Otvorena su nova tržišta za našu robu u Belgiji, Nemačkoj, Francuskoj, pa čak i u Egiptu. Obrt spoljne trgovine povećan je za 100% i 1912. godine iznosio je čitavih 200 miliona dinara u zlatu. Srbiji su tada nuđeni krediti sa svih strana, a privlačenje stranog kapitala bilo je nešto što je ministru finansija išlo za rukom. Uglavnom je to bio francuski kapital, a rezultat svega bilo je otvaranje Francusko-srpske, a potom i Praške banke.
Kralju rekao da „nema para“
U tom periodu nastale su i brojne legende o ministru finansija kojeg je krasilo ne samo poštenje, već i tvrdičluk, jer je u to vreme mogao da kaže i Nikoli Pašiću, ali i samom kralju Petru I Karađorđeviću da ,,nema para“.
Jednom prilikom kralj Petar I je kod pravičnog i nepotkupljivog dr Laze Pačua poslao ličnog sekretara da na ime kraljeve plate unapred uzme oko 200.000 dinara, međutim ministar ga je dočekao sa kiselim osmehom i odgovorio da ,,ne može“. Jer: ,,Ukoliko umre kralj, a smrtan je kao i svi mi, ko će da namiri taj novac? Zna se – Laza. Osim toga, kralj može i da abdicira, nateraju ga političari, i ko će da plati njegov dug? Zna se, opet Laza. E brate moj, da mene ne bi bolela glava, hajde ti lepo u kreditnu zadrugu, znam te, pošten si, biću ti svedok na menici, kod njih uzmi 200.000. Ovde ne može i tačka“ Tako je i bilo, sekretar se vratio neobavljenog posla, a kralj se ipak nije naljutio.
O čuvenom poštenju Lazara Pačua, govorila je i njegova supruga Lenka, koja navodi da je nakon smrti njegova celokupna imovina i zaostavština bila samo 60.000 dinara. Iako je bio na mestu ministra finansija Kraljevine Srbije i kroz njegove ruke je prolazilo mnogo novca, dr Paču nije pribavio nikakvu novčanu korist za sebe ili svoju porodicu. Gledao je da država i društvo budu bogati, verujući da u jednom takvom sistemu čovek i ne mora biti bogat.
Lazar Paču je preminuo 1915. godine, nakon što ga je srce izdalo kada je saznao da je vojni ministar zaključio zajam u Engleskoj bez njegovog znanja, a poslednje reči legende srpskih finansija tada su bile: ,,Sa našom ustavnošću je gotovo“.
