Лазар Пачу био је српски лекар, политичар и министар финансија Краљевине Србије.
Основну школу је завршио у родном месту – Чуругу, а гимназију у Новом Саду. Након завршене гимназије одлази у Швајцарску на студије медицине и тамо упознаје Светозара Марковића, Васу Пелагића и будуће прваке Народне радикалне странке – Николу Пашића и Перу Тодоровића.
Упркос томе што је Лазар Пачу био један од најстрожих порезника у нашој историји, ипак остаће упамћен као најчувенији министар финансија, који је у чак три наврата био чувар српске државне касе. Иако по струци лекар, а не економиста успео је да од динара направи конвертибилну светску валуту, који је почетком 20. века вредео више од француског франка.
Генијалан одговор на царински рат
Имајући у виду да је Србија била препрека Аустроугарској за економски продор ка Солуну, велика царевина се 1906. године упустила у економску битку – царински рат са нашом земљом. Међутим, иако је сва српска роба у том рату остајала без купца, спас Србије лежао је у успешном вођењу државних финансија које је водио управо др Пачу. Оштрим монетарним мерама, финансијском дисциплином али и зналачки вођеним преговорима успео је да уравнотежи буџет и врати поверење европских земаља, па је из царинског рата који је трајао до 1911. године Србија изашла још јача.
Najbolji srpski ministar finansija, Lazar Paču rođen je 1. 3. 1855.
Učinio je da dinar bude jedna od najjačih svetskih valuta. Imao je ogromnu ulogu u odbrani srpskih interesa i pobedi u Carinskom ratu. Zahvaljujući toj pobedi, Srbija je imala jake finansije kojima je podržana⬇️ pic.twitter.com/oBXwZUoNMy— kultura.nasleđe (@kultura_ns) March 1, 2025
Отворена су нова тржишта за нашу робу у Белгији, Немачкој, Француској, па чак и у Египту. Обрт спољне трговине повећан је за 100% и 1912. године износио је читавих 200 милиона динара у злату. Србији су тада нуђени кредити са свих страна, а привлачење страног капитала било је нешто што је министру финансија ишло за руком. Углавном је то био француски капитал, а резултат свега било је отварање Француско-српске, а потом и Прашке банке.
Краљу рекао да „нема пара“
У том периоду настале су и бројне легенде о министру финансија којег је красило не само поштење, већ и тврдичлук, јер је у то време могао да каже и Николи Пашићу, али и самом краљу Петру I Карађорђевићу да ,,нема пара“.
Једном приликом краљ Петар I је код правичног и непоткупљивог др Лазе Пачуа послао личног секретара да на име краљеве плате унапред узме око 200.000 динара, међутим министар га је дочекао са киселим осмехом и одговорио да ,,не може“. Јер: ,,Уколико умре краљ, а смртан је као и сви ми, ко ће да намири тај новац? Зна се – Лаза. Осим тога, краљ може и да абдицира, натерају га политичари, и ко ће да плати његов дуг? Зна се, опет Лаза. Е брате мој, да мене не би болела глава, хајде ти лепо у кредитну задругу, знам те, поштен си, бићу ти сведок на меници, код њих узми 200.000. Овде не може и тачка“ Тако је и било, секретар се вратио необављеног посла, а краљ се ипак није наљутио.
О чувеном поштењу Лазара Пачуа, говорила је и његова супруга Ленка, која наводи да је након смрти његова целокупна имовина и заоставштина била само 60.000 динара. Иако је био на месту министра финансија Краљевине Србије и кроз његове руке је пролазило много новца, др Пачу није прибавио никакву новчану корист за себе или своју породицу. Гледао је да држава и друштво буду богати, верујући да у једном таквом систему човек и не мора бити богат.
Лазар Пачу је преминуо 1915. године, након што га је срце издало када је сазнао да је војни министар закључио зајам у Енглеској без његовог знања, а последње речи легенде српских финансија тада су биле: ,,Са нашом уставношћу је готово“.
