Куба има залиха нафте за само 15 до 20 дана уз садашњи ниво потрошње и домаће производње, показују подаци компаније Kpler. До несташице долази након што је Мексико, једини преостали добављач, по свему судећи отказао пошиљку, док су Сједињене Државе блокирале испоруке из Венецуеле. Ако се испоруке не наставе, Куби би могле претити оштре рестрикције, а већи део земље већ се суочава са готово свакодневним нестанцима струје, пише Financial Times.
Трамп појачава притисак
Иако су залихе и у недавној прошлости повремено биле ниске, амерички председник Доналд Трамп обећао је да ће прекинути доток нафте комунистичком острву и ове седмице изјавио да је режим „врло близу пропасти“. Два дана након последње испоруке из Мексика 11. јануара и седам дана након што су америчке снаге ухапсиле венецуеланског вођу Николаса Мадура, Трамп је поручио да „више нафта неће ићи у Хавану“.
У четвртак увече потписао је извршну уредбу којом се успоставља систем за опорезивање америчког увоза из земаља које продају нафту Куби. Уредбом, међутим, нису одмах уведене никакве царине нити је утврђена фиксна стопа која би се примењивала.
„Чека их велика криза ако у наредним недељама не стигне још пошиљки“, рекао је Хорхе Пињон, стручњак за нафту са Универзитета у Тексасу. Куба је ове године примила само 84.900 барела из једне мексичке пошиљке 9. јануара, наводи консултантска компанија Kpler, што је драстичан пад у односу на просек од 37.000 барела дневно од свих добављача у 2025. години.
„Можемо рећи да Куба може функционисати 15 до 20 дана ако се јануарска пошиљка дода процењеним залихама од 460.000 барела с почетка године“, изјавила је Викторија Грабенвегер, аналитичарка у Kplerу.
Мексико у шкрипцу
Мексико је прошле године био највећи добављач нафте Куби, али се нашао под великим притиском Трампа. Упитана о медијским извештајима, председница Клаудија Шајнбаум у уторак није негирала да је Мексико одложио пошиљку планирану за овај месец, рекавши да је то „суверена одлука“.
Ипак, у среду је демантовала да је извоз заустављен, појаснивши да су се пошиљке нафте Куби одвијале путем уговора са компанијом Pemex или као хуманитарна помоћ.
Аналитичари сматрају да је Куба нафту добијала по знатно сниженим ценама или бесплатно. Председница Шајнбаум у незавидној је позицији јер се ове године требају одржати нови преговори о кључном споразуму о слободној трговини са САД и Канадом. Трамп је такође више пута обећао да ће се обрачунати са нарко-картелима за које тврди да управљају Мексиком.
Претња запленом мексичке сирове нафте, ако би се Трамп одлучио за потпуну блокаду, зауставила је извоз, сматрају аналитичари. „Мислим да је то имало веома велику тежину у одлуци… како би се избегла претња која би представљала отворену војну провокацију између Мексика и САД“, рекао је Рикардо Паское Пирс, бивши мексички амбасадор на Куби.
Привреда пред колапсом
Према Kplerу, Куби недостаје и лож-уље, кључно за производњу електричне енергије. Венецуела је средином 2025. била једини добављач, међутим последњи терет стигао је у новембру и од тада није било нових испорука. Многи аналитичари верују да се посрнула привреда острва, погођена падом туризма и производње шећера, суочава са колапсом без нафте.
„За кубански режим, привредна криза на острву толико је тешка да би могла угрозити и сам његов опстанак“, рекао је Николас Вотсон из консултантске компаније Teneo. Венецуела је у децембру и даље извозила готово 46.500 барела дневно на Кубу, али од хапшења Мадура 3. јануара није испоручила ништа.
„Куба је у великој мери зависила од Венецуеле. Ако сада има само Мексико, а Мексико је под притиском САД и не може да извози, Куба је у огромном проблему“, рекао је Гонзало Монрој, енергетски консултант из Мексико Ситија. Подаци Kplera показују да су испоруке нафте из Русије и Алжира, који су у прошлости такође снабдевали Кубу, биле тек повремене. Последња руска пошиљка стигла је лане у октобру, а алжирска у фебруару 2025. године.
Трамп је у уторак предвидео да ће Куба „врло брзо пропасти“. „Знате, добијали су новац од Венецуеле, добијали су нафту од Венецуеле, а тога више нема.“
Међутим, кубански режим остаје пркосан. Присталице владе одржале су протестне скупове у уторак увече, а председник Мигел Дијас-Канел у среду је на платформи X поручио: „Суровост ових времена и бруталност претњи против Кубе неће нас зауставити.“
