У доба када су српске земље биле поприште динамичних политичких и друштвених промена, Краљ Драгутин Немањић јестајао као једна од најзначајнијих личности свог времена. Син краља Стефана Уроша I и наследник династије Немањића, Драгутин је владао у периоду када је средњовековна Србија била на путу ка успону, али и суочена са бројним изазовима. Његова владавина, која је трајала од 1276. до 1282. године, обележена је и успесима и драматичним преокретима.
Драгутин је на престо дошао након што је збацио свог оца, краља Уроша I, у државном удару који је изазвао поделе у српском племству. Иако је овај чин остао контроверзан, Драгутин је убрзо показао да је способан владар. Његова спољна политика била је оријентисана ка учвршћивању односа са суседима, посебно са Угарском, чији је утицај у том периоду био значајан. Чак је и оженио угарску принцезу Каталину, чиме је учврстио савез са северним суседом.
Међутим, Драгутинова владавина није била без тешкоћа. Након пада са коња и тешке повреде, морао је да се повуче са престола у корист свог млађег брата, Стефана Милутина. Ипак, Драгутин није потпуно напустио политичку сцену. Умногоме је допринео ширењу српског утицаја на северу, где је основао Сремску краљевину, која је постала важно упориште српске државности.
Краљ Драгутин је такође био познат и по својој вези са црквом. Подржавао је манастире и црквене установе, а према неким изворима, под његовом влашћу је дошло до оживљавања духовног живота у српским земљама. Његова заоставштина остаје видљива и у културном и историјском наслеђу Србије.
Драгутинов живот и владавина представљају сложену мозаику моћи, веровања и политичких стратегија. Био је владар који је морао да балансира између породичних сукоба, спољних претњи и унутрашњих изазова. Његова историјска улога остаје предмет интересовања и дебата, а његово име и даље симболизује једну од најважнијих епоха у српској средњовековној историји.
