На првом месту по конзумацији алкохола међу младима, у доби од 15 до 16 година, налази се Данска, у којој 51 одсто њих конзумира веће количине жестоких пића.
Следе Немачка, Аустрија и Словачка, док је Хрватска на петом месту јер је готово половина испитаника (45 одсто) изјавила да је у последњих месец дана бар једном конзумирала већу количину алкохола, што ту земљу сврстава међу водеће европске нације по конзумацији алкохола код младих, објавио је „Вечерњи лист”.
На листи се налазе још и Мађари са 42 одсто, Словенци са 41, док истраживање показује да је 36 одсто младих у Србији пило већу количину алкохола у посматраном периоду.
Следе Италијани са 35 и Црногорци са 28 одсто.
Према новом истраживању Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), у земљама попут Норвешке и Исланда, које су познате по строжим мерама контроле алкохола, забележени су знатно мањи проценти конзумације међу младима.
Само 16 одсто Норвежана и осам одсто Исланђана те старосне доби пријавило је конзумацију већих количина алкохола.
Пре две године објављена су истраживања да половина младих у Србији, доби од 15 до 19 година, није пробала алкохол, више девојчица него дечака. Стручњаци су, међутим, рекли да је забрињавајући податак од пре пар година да сваки шести адолесцент током једне прилике, једном месечно, попије више од шест алкохолних пића.
Слажу се и да за особе млађе од 18 година не постоји безбедна количина алкохола.
Код младих који почну да пију пре него што напуне 15 година шанса да развију зависност од алкохола је четири пута већа него код оних које прво пиће попију након 21. године.
Подсетимо, Светска здравствена организација позвала је крајем прошле године све државе да ригорознијим наметима у том сектору одврате потрошаче од куповине алкохолних пића.
Најновије истраживање показује да је ситуација више него алармантна и да зависника практично има и међу најмлађима.
СЗО је такође упозорила да конзумација алкохола све више оптерећује здравствене системе, а сматра и да би се повећањем цена тих производа одвратили људе од куповине.
У приручнику је назначено да је већина пореза на алкохол у свету „ниска и није оптимално осмишљена”, као и да се вино уопште не опорезује у 22 земље света, и то углавном у Европи.
