Dok većina svemirskih misija teži da stigne što dalje – ka Mesecu, Marsu i dalekim planetama – jedna sonda NASA krenula je u suprotnom pravcu: pravo ka srcu našeg Sunčevog sistema.
Istorijski prolazak kroz koronu
Na Badnje veče 2024. godine, Parker Solar Probe ušla je u istoriju kao prvi objekat koji je ikada proletao kroz spoljašnji sloj sunčeve atmosfere, poznat kao „korona”. Ova misija je pomerila granice tehnoloških mogućnosti i donela ključne uvide o ponašanju naše zvezde, koji bi jednog dana mogli da pomognu u zaštiti Zemlje od razornih solarnih oluja, piše Unilad.
Najbliži i najbrži susret sa Suncem
Sonda Parker je prošla na svega 6,1 milion kilometara od površine Sunca, što je najbliže što je ijedna letelica ikada stigla. Krećući se brzinom od oko 692.000 kilometara na sat, postavila je i rekord kao najbrža letelica u istoriji čovečanstva.
Termalna zaštita – inženjersko čudo
Da bi izdržala ekstremne temperature, sonda je bila zaštićena naprednim termo-štitom izrađenim od kompozitnog ugljenika. Dok je spoljašnji sloj štita dostizao temperaturu od gotovo 1.000 stepeni Celzijusa, unutrašnji instrumenti su ostajali na sobnoj temperaturi – zahvaljujući preciznoj zaštiti koju su projektivali NASA inženjeri.
Snimanje i razumevanje solarnih izbacivanja
Parker Solar Probe je prvi put snimila i analizirala ponašanje elemenata u koroni (CME) – snažnih izbacivanja solarne plazme koja mogu da ugroze satelite, mreže i električne sisteme na Zemlji. Njene kamere su zabeležile kako se više CME-ova međusobno prepliću i sudaraju, što pomaže naučnicima da bolje razumeju kako nastaju i kako se šire kroz Sunčev sistem.
Rešavanje misterije sporog solarnog vetra
Osim toga, sonda je otkrila i dve različite vrste sporog solarnog vetra, čime je rešila dugogodišnju misteriju o njihovom poreklu. Neki vetrovi potiču iz „koronalnih rupa” – hladnijih, tamnijih regija Sunčeve površine – dok drugi dolaze iz struktura nalik šlemovima, poznatih kao „helmet streamers”.
Pogled u budućnost misije
Sledeći bliski susret sonde Parker sa Suncem planiran je za 15. septembar 2025, kada će se sonda dodatno približiti i prikupiti još više podataka. Misija će trajati dokle god uslovi budu omogućavali rad instrumentima, a naučnici s nestrpljenjem iščekuju nove uvide o zvezdi koja omogućava život na Zemlji.
