Тржиште рада убрзано се мења под утицајем дигитализације и вештачке интелигенције, те се све чешће отвара питање која занимања имају дугорочну перспективу. Док се бројни канцеларијски послови трансформишу, аутоматизују или постају подложни променама због технолошког развоја, занатска и техничка занимања све више добијају на значају.
Послови попут електричара, водоинсталатера, вариоца или сервисера остају чврсто везани за практичан рад на терену, конкретне ситуације и вештине које није лако заменити технологијом. Управо зато се све чешће истиче да су таква занимања међу најотпорнијима на промене које доноси вештачка интелигенција.
Ситуација на домаћем тржишту рада
То је била и централна тема разговора „Јутра на Блиц“ у којем су учествовали Мирјана Ковачевић, директорка Центра за едукацију Привредне коморе Србије, Марина Матић из фирме „Где си посао“ и Милан Дадасовић, који је пример професионалног заокрета, од правника до електричара.
У фокусу је било више важних питања: каква је ситуација на домаћем тржишту рада, да ли Србија прати светске токове када је реч о вредновању заната, колико су тражени технички кадрови и шта у пракси значи када неко канцеларијски посао замени мајсторским.
Колико смо окренути занатима
На питање да ли се и у Србији већ види веће интересовање за занатска занимања, посебно након порука великих светских компанија да су конкретне вештине све вредније од формалних диплома, Мирјана Ковачевић из Привредне коморе Србије каже да промене постоје, али да долазе спорије него што би требало.
Како објашњава, друштво је релативно брзо прихватило дигитализацију и употребу вештачке интелигенције, али се исти темпо није пренео на промену односа према занатима и практичним занимањима.
„Ми спорије реагујемо на ове промене. Ми смо брзо прихватили дигитализацију и вештачку интелигенцију, кренули у то да дигитализујемо све пословне процесе у друштву, такође да што више користимо вештачку интелигенцију“, каже Ковачевић.
Она је даље објаснила да родитељи и даље чешће усмеравају децу ка образовним профилима који воде ка канцеларијским пословима, док занати остају у другом плану, упркос томе што управо ти послови теже могу бити замењени вештачком интелигенцијом.
Истовремено, привреда све јасније шаље поруку да диплома сама по себи више није пресудна, већ да се све више вреднује конкретно знање и способност да се одређени посао заиста обавља. У таквим околностима, дефицит техничких кадрова додатно подиже цену рада у тим професијама.
„Као што и чујемо сада, вештачка интелигенција не може заменити или ће теже заменити ове неке послове везане за специфичност ситуација. И друга ствар, све је већи дефицит тих техничких кадрова из разних разлога, не само због вештачке интелигенције и усмеравања младих у ове друге сврхе.“
Дефицит кадрова подиже и зараде
Једна од кључних порука разговора јесте да мањак техничких радника директно утиче и на раст њихових примања. Када недостаје електричара, вариоца, механичара или других мајстора, расте и њихова преговарачка позиција на тржишту. То значи да људи који се баве занатским пословима данас могу врло добро да зараде, било да раде самостално, било да су запослени код послодавца.
„Самим тим када постоји дефицит техничких кадрова расту њихове зараде. И онда су они у могућности да јако лепо и јако фино зараде, чак и ако раде и као сами, али и ако раде за некога“, рекла је Мирјана Ковачевић.
Технологија мења запошљавање, али не сме да га дехуманизује
Марина Матић из фирме „Где си посао“ говорила је о променама у области запошљавања и о томе како вештачка интелигенција утиче на процесе селекције кандидата. Она је објаснила да је њихова платформа тек недавно покренута, али да приступ који развијају није везан за одређени тип професије, већ за људе.
У том контексту, нагласила је да технологија може бити корисна, али да постоји реалан ризик да процес запошљавања постане превише аутоматизован и самим тим мање људски.
Која занимања у Србији највише недостају?
Како је истакнуто, листа дефицитарних занимања се суштински не мења већ читаву деценију, што показује да проблем није нов, већ дуготрајан и структурни. На самом врху налазе се електричари, а затим и читав низ занатских и техничких профила, нарочито оних везаних за металску, машинску, грађевинску и услужну делатност.
„Први на листи је електричар. Затим ту су вариоци, индустријски механичари, техничари мехатронике, техничари за рад на CNC машинама или рецимо оператери машинске обраде резањем. Неки занати релевантни за металску и машинску индустрију“, каже Ковачевић.
Листа дефицитарних занимања у Србији остаје дуга и готово непромењена — од електричара и мехатроничара, преко кувара и конобара, до пекара, возача и радника у грађевини, али и техничара за грејање и климатизацију.
Ипак, кључно питање није само шта недостаје тржишту, већ и да ли се од тих послова може добро живети. Према речима саговорника, зарада у овим занимањима у великој мери зависи од знања, искуства и брзине прилагођавања послу, али и од свести послодаваца да таквих радника нема довољно. Управо тај дефицит у пракси често подиже и плате.
