Цене нафте скачу због сукоба који су Сједињене Државе изазвале са Ираном и притом умешале земље региона у конфликт који може да утиче на цео свет уколико потраје. Уколико не потраје, а блиска историја нам говори да су обично ови сукоби раније брзо завршени, свет може да одахне. И то је сценарио који би сви волели да виде – па чак и Америка и Кина јер обе државе јако зависе од цена нафте и сукоб им не иде у прилог. Тешко је рећи сада колико ће се распламсати војна интервенција, једино је сигурно да уколико потраје ни Србију неће заобићи раст свих цена.
„Геополитички инциденти у блиској прошлости били су више него краткотрајног временског аспекта и брзо се слегла прашина“, наводи Ненад Гујаничић, главни брокер фирме Моментум секјуритис, анализирајући тренутну реакцију тржишта. Он сматра да је паника на берзама превелика, истичући да су амерички фјучерси у минусу само један одсто, док би се скок цене нафте од шест, седам одсто могао брзо „испеглати“ ако се покаже да проток остаје слободан.
Саговорник наглашава да стабилност цена нафте зависи од тога да ли ће доћи до ескалације која би блокирала снабдевање недељама или месецима, додајући: „Кини и Америци није у интересу да дође до повишених цена сирове нафте јер би то водило вишој инфлацији и вишим каматама“.
Финансијска тржишта са забринутошћу прате сукоб јер је Иран затворио Ормуски мореуз за бродски саобраћај одмах након почетка напада. Приближно 20 одсто глобалне потражње за нафтом транспортује се кроз Ормуски мореуз. Сходно томе, цена барела брент нафте порасла је за осам одсто на 78 долара у понедељак ујутру у поређењу са петком, подаци су Ерсте групе.
Међутим, постоји неколико фактора који, по мишљењу банкара, сугеришу да би раст цена нафте требало да буде ограниченог трајања.
„Прво, зато што би дуготрајна блокада Ормуског мореуза била супротна интересима две велике силе, САД и Кине. САД не желе веће цене нафте за своје домаће становништво, а Кина значајан део својих потреба за нафтом набавља из региона Залива. Друго, претпостављамо да ће Иран моћи да спроводи блокаду Ормуског мореуза само ограничен период од највише неколико недеља, што значи да тренутни раст цена нафте не би требало да буде одржив. Ово је такође поткрепљено чињеницом да САД и ЕУ имају значајне стратешке резерве нафте које могу бити доступне ако је потребно за супротстављање повећању цена и смиривање енергетских тржишта. Цена нафте би могла додатно порасти у кратком року, али би ускоро требало да достигне врхунац, а затим поново падне“, става су из Ерстеа. У зависности од тога колико дуго цена нафте остане висока, инфлација у еврозони вероватно ће порасти, бар у марту, како кажу из ове банкарске групације.
Милош Здравковић, енергетичар, упозорава и на чињеницу да није у питању само снабдевање нафтом, већ и гасом.
„Да ли ће да гађају бродове или гора варијанта, као што се јуче појавила вест да ће да минирају Ормуски мореуз… то је већ у домену спекулација, али свакако велики ударац. С друге стране, ту пролази 20 одсто светског гаса. Сада ће у будућности Европа вероватно морати да повећа увоз преко Турског тока, али он је недовољан. Добро је да смо ми на тој магистралној линији па можемо да повлачимо (енергенте)“, каже Здравковић, пише Нова економија.
Према његовом мишљењу, ова ситуација ће погодити Европу која је престала да купује руски гас, а уједно је одустала од класичне нафтне формуле за израчунавање цене гаса, већ иде на берзу. Здравковић објашњава да ће због тога брже доћи до скока цене гаса, али ће се исто тако брже вратити у нормалу ако се ситуација среди.
„Све у свему, смеши нам се на барем три месеца вероватно скок свега. Утицаће на цену електричне енергије, утицаће на цену нафте, утицаће на цену гаса. То је оно што је директно, а онда све остало ће да иде линеарно“, каже Здравковић.
И Ерсте група наглашава утицај на Европу, јер цена нафте утиче на раст цена гаса, а то опет има снажан утицај на цене електричне енергије.
„Европске цене гаса значајно су порасле у понедељак, достигавши отприлике исти ниво као током америчке војне акције у Венецуели у јануару. Цене електричне енергије оптерећују енергетски интензивне индустрије у еврозони. То представља ризик да би произвођачке цене у Европи могле значајно порасти неко време. То би имало успоравајући ефекат на изгледе раста за еврозону“, кажу банкари.
Гујаничић истиче специфичност гаса који „није толико мобилан као сирова нафта“, што отежава решавање проблема у снабдевању. Срећна околност је што се ова ситуација дешава на крају зиме, у фази када „европски потрошачи тек почињу да пуне складишта и припремају се за потрошњу током зиме“, што оставља довољно времена за реакцију, према његовим речима.
Анализирајући тржишне услове, Гујаничић примећује да је почетна позиција повољнија него у ранијим кризама јер су цене нафте пре сукоба биле депресиране због повећане глобалне понуде, а ни цене гаса нису биле на рекордним нивоима.
То даје „више маневарског простора да главни актери успеју да среде ситуацију и спрече већу кризу“. Ипак, остаје упозорење да је, уколико се то не деси, „апсолутно реално да све цене порасту, па тако и гас“.
