Islamska Republika proglasila je petodnevnu žalost, TV voditelji obukli su košulje u beloj boji tuge posle pogibije „mučenika na dužnosti”, a smrt predsednika, šefa diplomatije i drugih zvaničnika otvara pitanje budućnosti zemlje u osetljivom trenutku regionalnih tenzija i unutrašnjih napetosti.
Posle sahrane Ebrahima Raisija i Amira Abdolahijana po islamskim običajima u zapadnom gradu Tabrizu, Iran će po brzom postupku koji propisuje Ustav predsedničke izbore morati da održi u roku od 50 dana.
Iako je predsednik znatno u senci vrhovnog vođe revolucije, ajatolaha Hamneija, ti izbori biće nova prilika za odmeravanje snaga vladajućih konzervativaca i umerenog reformističkog krila.
Ko će naslediti predsednika Raisija?
Ko će naslediti predsednika, koji je kao šef revolucionarnog sudstva bio odgovoran za likvidacije stotina političkih neistomišljenika posle završetka rata s Irakom 1988. godine? Lidera koji je tokom četiri godine mandata normalizovao odnose sa Saudijskom Arabijom i nadgledao finansijsku i vojnu podršku „pojasu vatre”: libanskom Hezbolahu, proiranskim milicijama po Iraku, Hutima u Jemenu i palestinskom Hamasu i Islamskom džihadu u pojasu Gaze?
Da li će se nastaviti kurs predsednika koji je obogaćivanje uranijuma podigao na nivoe bliske proizvodnji atomske bombe i pre nepunih mesec dana iranske rakete i dronove poslao na Izrael kao odgovor Teherana na likvidaciju generala Islamske revolucionarne garde u Damasku?
Da li će biti novih nemira?
Konačna reč o pitanjima spoljne politike pripada vrhovnom vođi, a njegova naklonost predsedniku često je bitnija od volje iranskih birača. Raisijeva smrt svakako je udarac režimu, a da li će novi izbori biti najozbiljniji test koji bi u znatnoj meri mogao da obeleži izbor novog vrhovnog vođe, najvažnije funkcije u teokratskom sistemu vlasti?
Da li će se brže nego očekivano otvoriti „kriza nasleđivanja”, najvažnije političko pitanje u Iranu poslednjih godina? Da li će biti novih nemira, poput onih izazvanih nezadovoljstvom korupcijom i osiromašenjem ili onih posle smrti devojke Mahse Amini u policijskom pritvoru zbog „nepropisnog” nošenja hidžaba? Da li će se režim osloniti isključivo na armiju i revolucionarne gardiste ukidajući sve reformske perspektive?
Ajatolah Ali Hamnei ima 85 godina i duže vreme se govori o njegovom narušenom zdravlju. Iako je zbog osetljivosti teme debata o nasledniku vrhovnog vođe uglavnom van sfere javnosti, Raisi je važio za jednog od glavnih kandidata konzervativnog krila pošto su rivali s reformističkog krila pažljivo otklonjeni.
Oglasio se i bivši predsednik Rohani
Bivši predsednik Hasan Rohani diskvalifikovan je za članstvo u Skupštini eksperata, klerikalnom telu koje će imenovati narednog vrhovnog vođu. Iznoseći na površinu zakulisne borbe, Rohani je ovih dana objavio svoje četvrto pismo Savetu čuvara, koji mu je onemogućio učešće na martovskim izborima kada je zabeležena rekordno niska izlaznost.
„Znam šta stoji iza netolerancije prema prisustvu nezavisnog i disidentskog faktora u Skupštini eksperata”, napisao je Rohani.
On je decenijama bio član skupštine koju sada optužuje da je „politički motivisana” kako bi oni koji „predstavljaju manjinu, a ne većinu”, obezbedili izbor svog kandidata.
Pitanje nasleđa
Da li će pogibija Raisija potencijalno destabilizovati unutrašnje odnose i rasprave oko nasleđa koje su planirane da budu mirna politička tranzicija? Verovatno da hoće, jer sukob između konzervativnog i reformskog krila nije završen od vremena kad je Rohanijev pragmatizam 2015. omogućio potpisivanje nuklearnog sporazuma Irana sa SAD i još pet zemalja i otvorio put saradnje sa Zapadom i izlaska iz dugog perioda izolacije, čemu se konzervativni „principijelisti” suprotstavljaju.
Grupa umerenih sveštenika je od izbora radila na formiranju uticajne formacije u parlamentu, ali je plan propao jer niko od njih nije dobio saglasnost Saveta čuvara. Rohani ne odustaje i govori se o njegovoj nameri da okupi umereno sveštenstvo s ciljem da blokiraju rastući uticaj konzervativaca koji svoju poziciju grade na podršci vrhovnog vođe i uticajne Islamske revolucionarne garde.
Rohani je tokom dva predsednička mandata u više navrata osporavao stavove ajatolaha Hamneija u vezi s pitanjem spoljne politike, uključujući nuklearni i raketni program, što je izazvalo žestoke kritike konzervativaca i postupni pad podrške vrhovnog vođe na kraju Rohanijevog drugog mandata.
Odmeravanje snaga dva politička bloka
Izbori za novog predsednika biće nova prilika za odmeravanje snaga dva rivalska politička bloka, koji imaju sasvim različite vizije razvoja zemlje, suočene ne samo s ozbiljnim ekonomskim teškoćama već i socijalnim potresima zbog rastućih zahteva za više sloboda.
Ko će naslediti Raisija pokazaće kakav je realan odnos snaga, a po svim procenama on je na strani teokratskih konzervativaca. „Nastavićemo Raisijevim putem bez poremećaja”, izjavio je prelazni predsednik Mohamad Mohber, koji je poznat po jakim vezama s uredom vrhovnog vođe, a 14 godina je upravljao Organizacijom za sprovođenje naredbi ajatolaha Homeinija, koja raspolaže fondom vrednim milijarde dolara.
Time će u znatnoj meri biti obeležen i izbor novog vrhovnog vođe kad za to dođe vreme. Govori se da bi kandidat mogao da bude Hamneijev sin, 56-godišnji sveštenik Modžtaba, ali moguća namera ima mnogo protivnika, koji podsećaju da je upravo vrhovni vođa oštro kritikovao nepotizam monarhije šaha Reze Pahlavija, oborenog u revoluciji 1979.
Modžtaba se ne pojavljuje u javnosti, ali se veruje da je desna ruka svog oca i da održava bliske veze s paravojnim snagama Islamske revolucionarne garde. Jedan ugledni član Skupštine eksperata u februaru je, međutim, demantovao da se sin priprema za najvažniju funkciju u zemlji, mada su neki to tada protumačili kao pokušaj da se uoči izbora animiraju razočarani birači.
Lista kandidata ostaje tajna u strahu da bi potencijalni novi vrhovni vođa mogao da bude žrtva pokušaja atentata SAD ili Izraela, najvećih neprijatelja Islamske Republike, kako je to opisao član skupštine Mohamad Ali Musavi Džazajeri. Raisijevo ime definitivno je skinuto s liste, ali se stvari komplikuju.
