Izrazito uznemireni
Različita su mišljenja o tome kakvi su, u stvari, vrhunski sportisti. Psiholozi Mirek Vanek i Gvid Šiling ispitivali su više od 1.000 vrhunskih sportista i došli do zaključka da su gotovo svi „izrazito uznemireni”. Na skalama „uznemirenosti” kotiraju se vrlo visoko, idu čak do 32. jedinice, a već sa 33. počinje depresija. „Vrhunski sportisti mnogo rizikuju – od lične slave do životnog standarda i egzistencije.” Vanek dodaje da su još i „teški, nemilosrdni, sebični, egocentrični, često i svirepi”. I u privatnom životu žele da pokažu dominaciju, a uz poslovičnu agresiju pokazuju i paranoidne sklonosti, zatim osećanje sve do manije gonjenja, ljubomore, zavisti. Često je idealizovana slika vrhunskog sportiste pogrešna, zaključuju ovi ugledni psiholozi. Imaju nešto višu od prosečne inteligencije (111,8 po Ravenu).
Psihologija sportista je kompleksna oblast koja obuhvata različite aspekte mentalnog zdravlja, motivacije, samopouzdanja i upravljanja stresom. Sportisti često rade sa sportskim psiholozima kako bi razvili strategije za suočavanje sa pritiskom takmičenja i da bi poboljšali svoje mentalne veštine. Ovo može uključivati tehnike vizualizacije, postavljanje ciljeva i rad na samopoštovanju. Sportski psiholozi takođe pomažu sportistima da se oporave od poraza i povreda, što može biti ključno za njihovu sposobnost da ostanu fokusirani i motivisani. Mentalna snaga je često ono što razlikuje dobre sportiste od vrhunskih, i mnogi vrhunski sportisti, kao što je Novak Đoković, su poznati po svojoj mentalnoj izdržljivosti.
Sportska psihologija nije samo za profesionalce; amaterski sportisti i oni koji se bave sportom rekreativno takođe mogu imati koristi od rada na svojoj psihi. Sportska psihologija može pomoći u razvoju pozitivnih navika i stavova koji mogu poboljšati ukupno iskustvo u sportu i doprineti boljem mentalnom zdravlju. Psihološka priprema je podjednako važna kao i fizička priprema, jer sportisti moraju biti spremni da se nose sa različitim emocijama i stresom koji dolaze sa takmičenjem. Uloga sportskog psihologa je da pomogne sportistima da razviju veštine koje će im omogućiti da ostvare svoj puni potencijal.
Istraživanja u oblasti sportske psihologije su pokazala da mentalni aspekti mogu imati značajan uticaj na sportske performanse. Sportisti koji su mentalno jaki često su u stanju da ostanu mirni pod pritiskom i da se brzo oporave od grešaka i poraza. Oni takođe imaju tendenciju da budu više fokusirani i imaju bolju kontrolu nad svojim emocijama, što im omogućava da ostanu koncentrisani na svoje ciljeve. Sportska psihologija pomaže u razvoju ovih veština i pruža alate koji sportistima omogućavaju da se nose sa izazovima koji dolaze sa sportskim dostignućima.
U Srbiji, kao i u ostatku sveta, postoji sve veće priznanje značaja sportske psihologije. Univerziteti i sportske organizacije sve više ulažu u obrazovanje i razvoj sportskih psihologa, što doprinosi boljem razumevanju mentalnih aspekata sporta i pružanju podrške sportistima na svim nivoima. Knjige i studije poput „Psihologija sporta“ od Jelice Petrović i Jovane Trbojević pružaju detaljan uvid u ovu oblast i nude vredne informacije za sve koji su zainteresovani za psihološke aspekte sporta.
