Све више учимо о утицају паметних телефона на детињство, а налази нове америчке студије о деци на прагу адолесценције откривају забрињавајуће податке.
Истраживање је показало да је поседовање паметног телефона у доби од 12 година повезано с повећаним ризиком од депресије, претилости и недостатка сна у поређењу с децом која га немају, пише Сајнс Алерт.
Ајфон је лансиран пре мање од 20 година, стога многа деца која данас улазе у тинејџерске године не познају свет без паметних телефона. Управо зато студије попут ове покушавају расветлити њихове учинке.
„Наши налази сугеришу да бисмо паметне телефоне требали сматрати значајним фактором у здрављу тинејџера, пажљиво приступајући одлуци о давању телефона детету и узимајући у обзир потенцијалне утицаје на њихов живот и здравље“, каже дечји и адолесцентни психијатар Ран Барзилеј из Дечје болнице у Филаделфији.
Забрињавајуће бројке
Подаци прикупљени од 10.588 младих у склопу студије о развоју мозга адолесцената пружили су увид у здравље учесника у доби од 12 година. Узевши у обзир и друге варијабле, попут демографских података и социоекономског статуса, истраживачи су открили да је у доби од 12 година готово 6.5 посто деце с телефоном имало дијагнозу депресије, у поређењу са отприлике 4,5 посто оних без телефона.
Када је реч о претилости, бројке су такође значајне: око 18 посто корисника паметних телефона било је претило, у поређењу са 12 посто 12-годишњака без ових уређаја. Што се тиче спавања, чак 47 посто 12-годишњака с телефонима пријавило је недовољно сна – мање од девет сати ноћу – док је тај проценат код њихових вршњака без телефона износио 31 посто.
Истраживање је показало да су деца која су имала телефон до 13. године вероватније пријављивала проблеме с менталним здрављем, укључујући депресију, и недовољан сан него она која га нису имала. Међутим, током те године није забележена приметна промена у ризику од претилости.
Предности и недостаци
Истраживачи признају да коришћење телефона може имати и користи, што су показале и друге студије, али наглашавају да се уређаји морају користити одговорно.
„За многе тинејџере, паметни телефони могу играти конструктивну улогу јачањем друштвених веза, подржавањем учења и пружањем приступа информацијама и ресурсима који подстичу лични раст“, каже Барзилеј.
„Исто тако, неке породице могу сматрати паметни телефон нужношћу за сигурност или комуникацију.“
Ограничења студије
Важно је напоменути да постоје и одређене нијансе у подацима. На пример, депресија је мерена као било које раздобље депресије током дететовог живота, па се у неким случајевима могла појавити и пре него што су деца добила телефон.
Такође, у опсервацијској студији попут ове није могуће извући закључке о узроку и последици. Ипак, јачина повезаности, као и промене забележене између 12. и 13. године, указују на потребу за даљњим истраживањем. Ови налази се подударају са оним што већ знамо о утицају паметних телефона на одрасле: уређаји могу повећати стрес, појачати осећај растресености и исцрпљености те чак преобликовати начин на који наши мозгови функционишу.
Шта даље?
У будућим студијама, истраживачи намеравају проучити како време проведено пред екраном и различите врсте апликација утичу на ове исходе те које би се противмере могле предузети.
„Кључно је да млади људи имају времена далеко од својих телефона како би се бавили телесном активношћу, што може заштитити од претилости и с временом побољшати ментално здравље“, закључује Барзилеј. Истраживање је објављено у часопису Педиатрикс.
