На данашњи дан, 25. јануара 1899. године умро је Васо Пелагић, агитатор и публициста, народни просветитељ.
Турска га је 1869. године протерала у Малу Азију, одакле је уз руску помоћ стигао у Србију, па на Цетиње, где се сукобио са књазом Николом. Бавио се политиком и ширењем идеја социјализма, због чега је протјериван и на крају је смештен у лудницу Пожаревачког затвора, где је и умро. Радојко Побратимовић, Ми, Човек, П. Босанац.
То су све псеудоними народног учитеља, Васе Пелагића. Уписује 1857. године Богословију у Београду а одлучује се за позив учитеља основне школе у Брчком. Ради даље науке одлази у Москву. На тамошњем угледном Универзитету учи историју медицине, економију и историју. Чита философска дела водећих писаца, путописе, критике. 1867. године постаје управник Прве српске православне богословије у Бањалуци.
Паметан човек попут Васе је тако могао на миру смишљати како „подићи револуцију против Турака„. Ђаци школе и наставници су заиста били „попут фитиља за устанак“ који би оборио постојећи поредак у Босни и ослободио и ујединио Србе. Школа се одржала у реду, раду и учењу. Видевши такав рад и залагање учитеља, народу се омилио учитељ Пелагић.
Општине са свих страна Босне почињу од њега тражити упутства за школе, књиге, савете. Пелагић је био енергичан и правичан у раду, добар говорник и убедљив у својим пословима. Али, то га скупо коштало. 1869. године бива оптужен да критикује турски режим у Босни и прогнан је у Кјутају (место у Малој Азији). Тамо је провео годину и по. Својим знањем и понашањем тамо задобија поверење српског и руског конзула. Научио је турски језик прилично добро и уз помоћ пријатеља бежи у Србију. У Србији бива прихваћен као борац за просвету и ослобођење српско.
Изабран је за председника Уједињене омладине српске 1871. године. Опет почиње слободно писати и говорити. Васа Пелагић сматра да све што ради, ради по убеђењу – „за уједињење српско„. Сматра да права народна влада „не би смела узети народу слободу штампе и слободу удруживања и пословања„.
Доста путује у Црну Гору, Задар, Нови Сад, Праг. Покушава да што више паметних људи приволи слободи и једнакости. Говори о важности слободе, разума и слободне воље, а против тираније. Не дозвољава да му се стави „катанац на уста„. Сви су се запитали – или је Пелагић сувише поштен или је луд, друге нема. Како је народ дубоко ценио и поштовао његову искреност и идеје за слободу и честитост, тако је Васа лоше пролазио код власти.
По повратку у наше крајеве учествује у босанском устанку 1875. године. Затваран је у лудницу и осуђиван. Свој живот је окончао у пожаревачком казненом затвору 25. јануара 1899. године. Поред честих прогонстава, заточења и страсне борбе за здрав разум, Пелагић је био веома даровит, народни писац. Писао је простим и разговетним језиком.
Књига „Народни учитељ“ Васе Пелагића састоји из неколико целина и ово је вероватно једна од највећих ризница лековитих рецепата у чијој је основи природни лек као решење ширег дијапазона болести. Знање коју свака породица треба да има у својој библиотеци не само ради лечења болести, већ и у превенцији и побољашњу квалитета живота уопште.
Књига „Народни учитељ“ је први пут штампана 1879. године, а по својој актуелности није нимало застарело нити превазиђено издање у овој тематици до данас.
