На велики српски празник, Цвети, далеке 1815. године Милош Обреновић са голоруким народом у Такову код Горњег Милановца кренуо је у борбу за слободу и стварање модерне српске државе.
Седам дана пре Васкрса, Милош је дошао у цркву брвнару посвећену Светом Ђорђу са својом свитом. Ту су се причестили а затим отишли у густу храстову шуму и код сеоског записа кнез изговара те чувене речи „ето мене ето вас – рат турцима“. Након тога су кренули на велику силу за ослобођење своје државе јер слобода није имала цену.
Милош Обреновић иако је био неписмен знао је да преговара и за двадесет година са јако мало жртава успео је да придобије шест нахија без испаљеног метка.
За три месеца ратовања и дипломатским преговорима које је водио успео да придобије камен темељац српске државности. Документима се гарантује да је Србија вазална кнежевина у оквиру турског царства. Али по питању политике апсолутно је самостална. Срби почињу сами да прикупљају порез и да сами суде свом народу. Уколико би дошло до обрачуна Срба и Турака одлучивале би мешовите комисије. То би личило на неку данашњу дипломатију.
„Након тога донет је први устав у Кнежевини Србији у Крагујевцу 1835. године. чиме је подељена власт на законодавну, извршну и судску, тиме се заокружује прича око српске државности и ономе што је Карађорђе почео а Милош завршио, и због тога их називамо темељ и кров српске државности“, рекао је за РИНУ Александар Марушић, директор Музеја рудничко-таковског краја.
Застава
Уредбама турског хатишерифа Србија је имала право да добије и заставу где су елементи узети из средњег века. Грб је настао са чувена четири слова „С“ који је се налазио на штиту у периоду 1830. године. Још се налазе круна, плашт, маслинова гранчица која симболизује мир и гранчица храста која има значење темељитости и постојаности.
„Након турског инсистирања да се на застави нађу и четири полумесеца, Милош је издејствовао да то буде неко соломонско решење – шестокрака звезда. Касније када је Милош хтео да се приближи Русима, на његово питање каква је ваша застава они су одговорили бела и плава, он је рекао ајде да се не наљуте браћа Руси ми ћемо само окренути боје и тиме смо добили боје данашње заставе“, истиче Марушић.
Историјски догађај код таковског грма како би сачувао од заборава Паја Јовановић насликао је слику где се поред војске и Милоша нашао и дечак који стоји на крсту подигнутом руком спреман тада за ослобођење своје земље.
„Када су питали сликара због чега се налази на фотографији и дечак он је одговорио „Српски народ вазда умире али се и изнова се рађа у борби за своју државност, јер нема већег богатства него имати своју државу, тиме имаш и слободу“, рекао је Марушић и додао да је Јовановић чак два пута долазио у Таково и разговрао са мештанима како би и ако није имало живих сведока веродостојно овековичио тај догађај.
