Последњи дан фебруара далеке 1994. године одавно је уписан у историјске уџбенике као дан када је Северноатлантска алијанса први пут од свог оснивања, априла 1949. године, употребила оружје у оквиру једне званичне мисије.
Улога жртве припала је пилотима В и ПВО Војске Републике Српске, чија су тројица припадника трагично страдала када су их сачекали амерички ловци Ф-16 и оборили, а да их претходно нису ни упозорили.
Први ратни ангажман НАТО пакта
Наиме, тог 28. фебруара 1994. године два америчка ловца Ф-16Ц, који су патролирали Зоном забрањеног лета над БиХ, оборили су у ваздуху четири јуришника Ј-21 „Јастреб“ Ваздухопловства и противваздушне одбране Војске Републике Српске, који су се враћали са задатка бомбардовања складишта муниције у Бугојну и фабрике артиљеријских система „Братство“ у Новом Травнику. Ово је прича о том догађају.
Зона забрањеног лета и пребацивање на Удбину
Увођењем Зоне забрањеног лета над простором БиХ знатно су ограничене могућности борбеног дјеловања авијације В и ПВО ВРС. Због тога је у новонасталој ситуацији део авиона и хеликоптера 92. мешовите авијацијске бригаде пребазиран на аеродром Удбина, који је био под контролом Српске Војске Крајине и који је ВРС користила све до пада Републике Српске Крајине августа 1995. године. Једном речју, аеродром Удбина постао је деташман Ваздухопловства Српске.
Обавештајни подаци и одлука о нападу
Базирање борбене авијације ВРС на аеродрому Удбина довело је до осмишљавања конкретног борбеног задатка. Обавештајни подаци указивали су да је у фабрици муниције „Славко Родић“ у Бугојну покренута производња ракета за самоходни вишецевни лансер ракета М-87 „Оркан“.
Још 1992. године, приликом повлачења ЈНА из БиХ, у фабрици „Братство“ у Новом Травнику остала је једна батерија ових лансера, који су сматрани најубојитијим оружјем ЈНА.
Домет „Оркана“ износио је и до 50 километара, а његово активирање могло је озбиљно угрозити одбрану ВРС. Због тога је донесена одлука о хитном дејству.
Припреме за високо ризичан задатак
За извођење задатка тражени су искључиво добровољци. Пилоти из састава 27. и 28. ловачко-бомбардерске авијацијске ескадриле позвани су у недељно јутро, 27. фебруара 1994. године. Тадашњи командир 28. ескадриле Вукмировић упозорио је пилоте да је задатак изузетно ризичан, уз речи: „Можда се са овог задатка и не вратимо“.
Одлучено је да се напад изведе у бришућем лету, са искaкањем на већу висину пред самим циљем, што је изазвало неслагања са појединим старешинама, али је коначна одлука остала на командирима ескадрила.
Почетак операције – 28. фебруар 1994.
У раним јутарњим часовима, 28. фебруара, са аеродрома Удбина полетело је шест авиона Ј-21 „Јастреб“ и два авиона Ј-22 „Орао“. Јастребови су летели у три пара, док су „Орлови“ имали задатак дејства по резервном циљу.
Операцијом је са командног места В и ПВО ВРС руководио пуковник Угљеша Пеулић, а све јединице ВОЈИН-а су пратили ситуацију у ваздушном простору.
Уочавање од стране НАТО-а
Авион за електронско осматрање AWACS у 6.21 часова уочио је шест летелица југоисточно од Бањалуке. Подаци су прослеђени НАТО ловачком пару Ф-16, који је кренуо у пресретање.
Пилоти Јастребова су, упркос упозорењу о присуству америчких ловаца, наставили задатак и извели бомбардовање циљева у Новом Травнику и Бугојну.
Две верзије обарања
Према НАТО извештају, формација је више пута упозорена да напусти ваздушни простор БиХ. Након игнорисања упозорења, издата је дозвола за напад, а ракете су лансиране између 6.45 и 6.50 часова.
Према српској страни, упозорења није било. Пилоти су схватили да су нападнути тек након што је авион Звездана Пешића експлодирао у ваздуху. Напад је изведен без претходне најаве.
Погинули и преживели пилоти
Том приликом погинули су пилоти Звездан Пешић, Ранко Вукмировић и Горан Зарић. Неколико пилота успело је да се катапултира, док је једини авион који се вратио на Удбину био Јастреб којим је управљао Златан Црналић.
Сведочење Златана Црналића
Пуковник Златан Црналић касније је посведочио да су НАТО ловци били присутни током самог бомбардовања, али су напад извели тек у повратку српских авиона. Иако тешко оштећен, успео је да слети на Удбину без мотора.
Преживели пилоти били су наређено да о догађају не говоре. Формиране су комисије за испитивање пропуста, а више старешина било је дисциплински кажњено.
На Дан ваздухопловства учесници акције су одликовани, а погинули пилоти постхумно.
Судбина авиона Ј-21 „Јастреб“
Током рата ВРС је располагала са укупно 25 авиона Ј-21 „Јастреб“. Неколико их је оборено, део је уништен или заплењен, а преостали су након рата приземљени и конзервирани. Један од авиона коришћен је као спомен-обиљежје, док се авион Златана Црналића и данас може видети на аеродрому Маховљани код Бањалуке.
