Највећи део празника и гозби је прошао, а пред нама је део године када ће већина бити на разним дијетама и посебним режимима не би ли вратила тело у фит издање. А како се већина дијета базира на смањеном уносу угњених хидрата, шта је оно што треба да знате и шта можете да очекујете када организму ускратите овај нутритијент.
Још од Аткинсонове дијете већина људи мисли да је смањење угљених хидрата здраво и одличан начин да смршате. Према истраживању Међународног савета за информације о храни, потрошачи рангирају шећер и угљене хидрате као главне разлоге за повећање телесне тежине, па није изненађујуће да су дијете које ограничавају унос угљених хидрата најпопуларније. Истраживање које је представљено на годишњем састанку Европског кардиолошког друштва сагледало је податке о 25.000 људи у периоду од 11 година и открило да су особе у исхрани са најнижим садржајем угљених хидрата имали 32 одсто већи ризик од преране смрти – укључујући срчане болести и рак – у поређењу са онима који су јели дијету са више угљених хидрата. Ово чак није био ни први налаз те врсте: засебна студија открила је да су људи на дијети са мало угљених хидрата – људи који су добијали мање од 40 одсто дневних калорија из угљених хидрата.
Стручњаци верују да недавна открића могу имати везе са врстама угљених хидрата које једете и чиме их замењујете.
„Квалитет хране на дијети са мало угљених хидрата је важан. Није исто да ли једете само месо или су вам на менију јаја и авокадо“, каже регистровани дијететичар Јули Стефански.
„Угљени хидрати су наш извор енергије број један“, каже гастроентеролог Ђина Сам.
У поређењу са протеинима и мастима, они се најбрже разлажу у глукозу на основу које наше тело ради. Зато вам на овом режиму може недостајати одмор и осећаћете се поспано. Угљени хидрати су житарице, скробно поврће, воће и слаткише, и то чини значајан део нашег јеловника. Када ове намирнице избаците са јеовника, мршавите лакше него иначе, али чим престанете са рестрикцијом тело се опушта и лако враћа изгубљене килограме. Зато је важно да после рестрикције постепено уводите угљене хидрате.
Мозгу је потребно најмање 120 грама угљених хидрата дневно да би функционисао. Када уђете у кетозу због смањеног или потпуно редукованог уноса угњених хидрата ваше тело и мозак губе значајан извор енергије. То може довести до вртоглавице и главобоље.
„Људи имају тенденцију да забораве да неки угљени хидрати могу бити добар извор влакана, а влакна помажу у варењу“, каже др Сем.
АКо не уносите довољно влакана може отежати рад система за варење, посебно ако једете пуно животињских протеина.
У екстремним случајевима смањења угљених хидрата можете отежати организму добијање витамина Б и Ц, антиоксиданата и влакана. Истраживања сугеришу да ти хранљиви састојци могу бити од велике помоћи у превенцији хроничних стања попут рака и срчаних болести. Зато је важно да нутритивне потребе док сте на дијети задовољите на друге начине.
