12. марта ове године, обележили смо 90 година од смрти једног од највећих светских научника, Михајла Пупина, а колико је Пупин волео своју отаџбину и своју Србију тешко је речима објаснити.
Та љубав исијава из готово сваког његовог обраћања у којем је спомињао домовину, из књиге коју је написао, а можда највише из дела која је чинио, нарочито током и након Првог светског рата.
Информација коју ретко ко зна, па чак ни највећи љубитељи фудбала, јесте да је Михајло Пупин био један од ретких људи у историји који је имао прилику да гледа утакмице фудбалског клуба који носи његово име.
Да, управо тако.
ФК „Пупин“ је постојао у Београду још између два рата
ФК „Пупин“, или пуним именом Поштанско-телеграфско-телефонски спортски клуб „Пупин“, постојао је у Београду још између два рата. Клуб је био везан за запослене у пошти, телеграфу и телефону, а седиште му је било у Косовској 47, у згради старе телефонске централе, оној лепо украшеној згради прекопута Народне скупштине која и данас постоји.
У Алманаху Фудбалског савеза Београда из 1970. године наводи се да је ФК „Михајло Пупин“ основан 1952. године при предузећу „Михајло Пупин“. Под тим именом такмичио се две године, а од 1954. наступа под именом ФК „Пупин“.
Клуб је деловао око девет година, углавном у основном степену београдског такмичења, а највећи успех остварио је у сезони 1954/55, када је освојио прво место у II/Б разреду. Са радом је престао 1961. године.
Међутим, прича о клубу „Пупин“ очигледно је старија.
Шта нам говори документ из пописа фудбалских клубова на територији Београда 1934. године?
У Архиву Југославије пронашао сам документ из пописа ногометних клубова на територији Београда из 1934. године, у којем се јасно наводи постојање Поштанско-телеграфско-телефонског спортског клуба „Пупин“, са адресом у Косовској 47 и са 23 активна фудбалера.
То значи да је клуб постојао најкасније 1934. године.
А пошто је Михајло Пупин преминуо 12. марта 1935. године, испада да је имао јединствену прилику да гледа утакмице фудбалског клуба који носи његово име, али мислим да, нажалост, ту прилику никада није искористио.
