Jezero Rovni kod Valjeva, poznato i kao akumulacija Stubo-Rovni, predstavlja značajan projekat u oblasti vodosnabdevanja i zaštite od poplava.
Njegova izgradnja počela je još 1980-ih godina, sa ciljem da obezbedi dugoročnu zaštitu od poplava koje su često pogađale Valjevo i okolne opštine. Završeno je 2015. godine, a osim zaštite od poplava, jezero služi i za obezbeđivanje pitke vode za više opština, među kojima su Valjevo, Lajkovac, Mionica, Ub i Ljig.
Geografske karakteristike i dimenzije
Jezero je smešteno na reci Jablanici, jednoj od pritoka reke Kolubare. Sa površinom od oko 2,5 kvadratnih kilometara, akumulacija pokriva značajnu površinu u jugoistočnom delu valjevskog kraja.
Brana koja je izgrađena na reci Jablanici visoka je 75 metara, dok je ukupna zapremina vode u akumulaciji oko 51 milion kubnih metara. Samo jezero leži na nadmorskoj visini od oko 300 metara, a okolna brda i šume daju mu posebnu prirodnu lepotu.
Iznad jezera se nalazi nekoliko vidikovaca od kojih je svakako najpoznatiji vidikovac Velika Stena, sa kog se pruža pogled na prelepo, tirkizno jezero Rovni i netaknutu prirodu koja ga okružuje.
Pre nekoliko godina je urađena pešačka staza, a i putokazi koji vode do ovog vidikovca.
Kontroverze oko potapanja manastira Gračanica
Jedan od najkontroverznijih aspekata izgradnje jezera Rovni tiče se potapanja manastira Svetog Arhangela Mihaila, u narodu poznatiji kao Valjevska Gračanica. Ovaj srednjovekovni manastir, koji datira iz 15. veka, bio je važna verska i kulturna institucija u ovom regionu.
Manastir Gračanica se nalazio na području koje je bilo planirano za potapanje, što je izazvalo burne reakcije javnosti, naročito među vernicima i zaštitnicima kulturnih spomenika.
Uprkos protestima i apelima da se manastir zaštiti, voda je došla do manastira 2016. godine, što je delimično potopilo svetinju. Ova situacija izazvala je duboke podele među lokalnim stanovništvom, kao i širu javnu raspravu o balansu između modernih potreba za infrastrukturom i očuvanja kulturnog i verskog nasleđa.
Ekološki izazovi
Pored kontroverzi oko manastira, ekolozi su izražavali zabrinutost zbog mogućih negativnih uticaja na prirodnu sredinu. Brana Stubo-Rovni drastično menja tok reke Jablanice i može uticati na lokalni ekosistem, naročito na biljni i životinjski svet koji zavisi od prirodnih rečnih tokova.
Postoji i zabrinutost da bi akumulacija mogla dovesti do promene mikroklimatskih uslova u okolini, što bi imalo dugoročne posledice po biodiverzitet.
Turistički potencijal
Uprkos ekološkim i kulturnim izazovima, jezero Rovni postepeno postaje atraktivna turistička destinacija. Okolna priroda, bogata šumama i prelepim pejzažima, nudi brojne mogućnosti za šetnje, planinarenje i uživanje u miru i tišini.
Ipak, potrebno je dodatno razvijanje turističke infrastrukture, kao što su kampovi, staze za biciklizam i sadržaji za porodice, kako bi jezero u potpunosti iskoristilo svoj turistički potencijal.
Dugoročni planovi i izazovi
U narednim godinama, očekuje se dalji razvoj jezera Rovni i njegovog okruženja. Planovi uključuju izgradnju dodatne infrastrukture za vodosnabdevanje, ali i poboljšanje turističkih kapaciteta.
Istovremeno, važno je održavati ravnotežu između ekonomske i ekološke održivosti, kako bi se očuvala prirodna sredina i kulturno nasleđe ovog kraja. Mnogi stručnjaci ističu da je važno obratiti pažnju na moguće posledice daljeg korišćenja akumulacije, naročito u pogledu uticaja na lokalne ekosisteme i klimatske uslove.
Jezero Rovni, uprkos izazovima s kojima se suočava, ima veliki potencijal da postane ključna tačka za razvoj ne samo vodosnabdevanja, već i ekoturizma i zaštite prirodnih resursa u regionu Valjeva.
